Već sa šest meseci, vaša beba tačno zna šta želi. Ali, biće joj potrebno još toliko (a možda i više) da bi uspela da vam to saopšti. Taj period "nerazumevanja", možete da prebrodite uz pomoć "znakovnog bebećeg" jezika. On će olakšati sporazumevanje vaše bebe sa vama, ali i vaspitačicama i bebisiterkama.

Ukoliko naučite bebeći jezik, vaša beba će sigurno manje da plače. Ona će uspeti da vam pokaže šta želi pre nego što postane toliko razdražljiva da „mora“ da počne sa plakanjem, kada ćete vi pogađati o čemu se radi.

Kako je nastao bebeći znakovni jezik?
Dr Džozef Garsia (Alaska Pacific University) je 1980. godine primetio da deca roditelja sa oštećenim sluhom vrlo rano, brzo i lako prihvataju znakovni jezik, čak iako je njihov sluh savršeno normalan. Takođe je primetio da mnogo ranije progovore od svojih vršnjaka kod čijih je roditelja sluh neoštećen, kao i da je njihov rečnik bogatiji ukoliko imaju dovoljno interakcije sa osobama neoštećenog sluha. 

Znakovni jezik je kreiran za decu sa normalnim sluhom, ali sa istim uspehom može da se koristi i kod dece sa posebnim potrebama

Zbog toga je dr Garsia odlučio da isti sistem znakova, koji su roditelji oštećenog sluha prenosili svojoj deci, primeni i na mališanima koji nemaju oštećenje sluha. Pomoću njega je komunicirao i sa svojom ćerkom, sve dok nije napunila 18 meseci (tada je njen rečnik bio toliko bogat da nije bilo potrebe za znakovima, a njih su lako i brzo zamenile reči).

Prve rezultate istraživanja je objavio 1987. godine, pokazujući da bebe sa normalnim sluhom, ako počnu da uče znakovni jezik sa šest meseci - počinju da uzvraćaju znakove sa osam meseci.

Da li "govorljive bebe" brže uče reči?
Ispostavilo se da deca koja koriste znakovni jezik nakon navršenih pet meseci, sa godinu dana znaju u proseku 16 reči - Inteligencija i znakovni jezik
Prema navedenim istraživanjima, bebe koje su učile znakovni jezik razumeju veći broj reči i igraju se sofisticiranijh igara u poređenju sa svojim vršnjacima koji nisu naučili znakovni jezik, a pokazuju i veće interesovanje za knjige. Osim toga, jedna studija je pokazala da te bebe kasnije, u uzrastu od osam godina, u proseku imaju koeficijent inteligencije (IQ) 114, dok njihovi vršnjaci koji nisu učili znakovni jezik imaju prosečni IQ 102.
u poređenju sa dve, tri reči koliko znaju njihovi vršnjaci koji se nisu služili tim jezikom. Brojna istraživanja su pokazala da ova deca napreduju brže što se tiče lingvističkog razvoja. Ukoliko počnu da koriste znake sa navršenih šest meseci, jednostavne rečenice sastavljaju već u uzrastu od 11 do 14 meseci.

Koje su prve znakovne reči?
Počnite sa pojmovima kao što su: lopta, muzika, kola, maca, kuca... kako bi se dete naviklo na koncept znakova kada je opušteno i raspoloženo za još jednu igru. Potom znakovni rečnik proširite i sa važnijim pojmovima kao što su mleko, gladan sam, spava mi se, promeni mi pelenu... i to kada dete prihvati koncept: izgovorena reč - znak. Treba početi sa šest do dvanaest znakova.

 

Kada će beba uzvratiti znak?
Kada dete nauči između pet do deset znakova, počinje da ih kombinuje i sastavlja proste rečenice. Ovo je preteča građenja koncepta. Istraživanja su pokazala da će vam dete uzvratiti znak nakon četiri nedelje - ako je mlađe od osam meseci, i nakon dve nedelje ako je uzrasta 8-12 meseci.

Primećeno je da deca koja komuniciraju znakovnim jezikom uspostavljaju jaku i stabilnu vezu sa roditeljima, jer su mnoge frustracije izazvane nerazumevanjem izbegnute

Koliko puta treba ponoviti reč - znak?
Nikako nemojte sebe i dete da opterećujete pokazujući mu znak svaki put kada treba da pije mleko ili kada treba da mu presvučete pelenu. Sami ćete da procenite kada je dete relaksirano i kada ima strpljenja i koncentracije da shvati ideju: izgovorena reč - znak.

Ako vam se učini da je neki znak napravilo slučajno, ponovite ga i objasnite detetu šta taj znak predstavlja. Na primer, kada ono kaže: „Pa-pa“, recite: „Zdravo“ i mašite. Time ćete pomoći detetu da reč ili znak koji je bio slučajan - pretvori u smisaoni znak (ovi prirodni pokreti mališana su zapravo preteče znakovnog bebećeg jezika).

Ovo je kuca
Detetu možete da privučete pažnju dodatnim objašnjenjima. Na primer, kada mu pokazujete znak kuce, pokažite mu sliku ili igračku. Recite: „Ovo je kuca, av-av“, uz pokazivanje znaka. Neka kuca, vaše lice, lice deteta i ruka kojom pokazujete znak budu u istom nivou, kako bi detetu bilo jasno šta mu tačno pokazujete. Ohrabrite ga da vam uzvrati znak, pitajući: „Gde je kuca?“, ali nikako ne pokušavajte da mu pomažete da napravi znak. Ono to mora samo da uradi, a vaša pomoć će samo da ga iznervira. Idealne prilike za pokazivanje znakova: patkica, riba i brod su tokom kupanja. Neke pesmice, koje dete voli, takođe možete da propratite znakovima, kao na primer pesmu „Sijaj, sijaj, zvezdice“, tako što ćete da otvarate i zatvarate šake, pokazujući kako zvezdice sijaju.

Da li postoji škola bebećeg jezika?
Bebeći znakovni jezik je u Velikoj Britaniji toliko postao popularan da ga ne uče samo roditelji, već je i Ministarstvo obrazovanja izdvojilo značajna novčana sredstva da se sve vaspitačice u "bebećim grupama", odnosno obdaništima obuče za taj jezik.
Znakovni jezik se uspešno koristi u 40 zemalja, a obuka za učitelje tog jezika traje šest nedelja. Roditelji sa bebama jednom ili dva puta nedeljno pohađaju časove u trajanju od 30 minuta. A ono oko čega mišljenja nisu podeljena je da svi uživaju - naročito bebe, jer ih konačno neko razume.

Da li znakovni jezik usporava razvoj govora?
Bebe koje su naučile znakovni bebeći jezik - počinju da govore ranije. Bebeći znakovni jezik podrazumeva objašnjavanje izgovorene reči dodatnom vizuelnom infomacijom, znakom. Međutim, mnogi roditelji se boje da ako detetu pokažu znakovni jezik, ono nikada neće naučiti izgovor reči, ili će da kasni sa tim. Naprotiv, situacija je obrnuta. Zbog toga su kursevi znakovnog bebećeg jezika veoma popularni.


Kada vidite bebu koja zna da se izražava znakovima, bićete oduševljeni.  Jasno ćete videti da ona ima osećanja koja želi da izrazi i podeli sa vama, čak i kada nisu u pitanju spavanje, mleko ili promena pelene. Beba će vam možda reći: "Još knjige!", ako je knjižica koju ste joj pročitali bila izuzetno zanimljiva. Bez tog znaka biste verovatno takvo bebino osećanje zanemarili i prešli na drugu igračku, proverili joj pelenu ili da li je gladna - dok bi ona negodovala, sa željom da joj još jednom pročitate istu knjigu.

Daniela Petrović

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama