Do pre nekoliko godina sve bebe nosile su široki povoj prvih šest meseci. I oko toga nije bilo dileme među pedijatrima. Međutim, u poslednjih godinu dana sve je više lekara i kod nas koji tvrde da nema potrebe za širokim povijanjem beba. Ovakva mišljenja lekara samo su zbunila roditelje, koji ne znaju šta treba da rade kad je reč o ovoj temi.

Dr Branka Nestorović, kaže da su roditelji danas uglavnom protiv širokog povoja jer misle da je bebi prevruće i da je zarobljena u tom brdu pelena. Pritom misle da od toga i nema neke koristi za njihovu bebu.Iskustvo jedne mame
„Imam dve devojčice. Naš izabrani pedijatar u domu zdravlja savetovao nam je s prvim detetom da široki povoj nosimo obavezno šest meseci iako je na ultrazvučnom pregledu kukova sve bilo u redu. Posle dve godine, s drugim detetom, ta ista doktorka već na prvoj kontroli, kad je naše dete imalo samo mesec dana, rekla nam je da skinemo široki povoj jer se više ne nosi. Bila sam zbunjena, ali je nisam poslušala. Široki povoj svojoj bebi stavljala sam sve do prvog snimanja kukova“.

– Problem treba sagledati sa svih strana. Ja uvek roditeljima objasnim zašto ne treba da beže od širokog povijanja, a na njima je svakako da odluče. Činjenica je da, otkako je kod nas uvedeno široko povijanje beba, šezdesetih godina prošlog veka, imamo veći procenat izlečenja kuka neoperativnim putem. Moj savet je da roditelji imaju poverenja u svog lekara i skinu široki povoj bebi tek kad se s njim posavetuju – ističe doktorka Nestorović.

Ona kaže da je svaka beba priča za sebe, pa tako i deca istih roditelja ne moraju da imaju sazreo kuk u isto vreme, te je i dužina nošenja širokog povoja različita. Takođe, treba imati u vidu da je široko povijanje preventivna mera, a ne metod lečenja.

– Tokom razvoja bebe može nastati razvojni poremećaj kuka, a širokim povijanjem se znatno smanjuje taj rizik – i to je naročito važno kod rizične grupe dece. Tu se pre svega misli na prisutan genetski faktor, hormonski poremećaj kod majke za vreme trudnoće, karlični položaj bebe, njena mala težina na rođenju ili blizanačka trudnoća – objašnjava naša sagovornica i dodaje da kod širokog povijanja bebe glavica butne kosti bolje naleže na udubljenje karlične kosti, te samim tim zglob postaje stabilniji. Široko povijanje povećava šansu za pravilan razvoj zgloba kuka i otkako se primenjuje na našim prostorima, manji je broj operativno lečene dece zbog urođenog iščašenja kuka.

– Na prostorima bivše Jugoslavije postoje krajevi gde su učestaliji slučajevi urođenog iščašenja kukova. Na primer, u Srbiji je to u mestu Crna Trava. Inače, problemi s kukovima su četiri do deset puta češći kod ženske nego kod muške dece – otkriva doktorka Nestorović.

Ako dete ima asimetriju brazda na butinama ili ograničeno širi nožice prilikom izvođenja vežbi za kukove, to bi mogao da bude znak roditeljima da dete ima problem s kukovima. Najbitnije je da se do bebinog navršenog trećeg meseca uoči razvojni poremećaj kuka. Kad se dijagnosticira u tom periodu, izlečenje je sto odsto moguće, dok ako se na pregled prvi put ide tek posle trećeg meseca ili kasnije, smanjuje se procenat uspešnog izlečenja ovog deformiteta.

 

 

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama