Epidemiolog i imunolog dr Predrag Kon kaže da je prvi talas respiratornih infekcija, koji je je najviše je pogodio decu školskog uzrasta, završen, a sada se očekuje i drugi...

"Sredinom oktobra polako prestaje taj prvi talas. Stvoren je kolektivni imunitet, pogotovu u školama, i sada imamo u opadanju broj obolelih. Ovako će biti sve dok se ponovo ne pojave, na primer, adeno virusi i tada kreće drugi talas respiratornih infekcija. Tek kasnije dolazi i grip", kaže dr Kon.

Međutim, sada je pravo vreme da se primi vakcina protiv gripa, kako bi se stvorio imunitet, dok ne krene sezona gripa. Ovu vakcinu, prema preporukama epidemiologa, poželjno je da prime hronični bolesnici, zaposleni u zdravstvu i oni koji neguju pacijente u staračkim domovima, stariji od 65 godina, policajci, vatrogasci, zaposleni u javnim službama, kao i trudnice čiji će trimestar biti u periodu kada se javlja virus gripa.

Više od 200 virusa može da izazove prehladu. Bakterije i virusi pronalaze put do tela i napadaju ga na različite načine. Kako objašnjavaju epidemiolozi, pljuvačka zaražene osobe puna je virusa.

Evo na koji način treba da se zaštitimo, i kako da se poradi na imunitetu da bismo što bolje pregurali sezona virusa i gripa:

Naredne dane treba iskoristiti u što dužim šetnjama u prirodi, jer se na taj način jača imunitet. Boravak u prirodi oslobađa od stresa, smanjuje krvni pritisak i usporava rad srca, uravnotežuje hormone. Drveće i biljke u vazduh ispuštaju fintoncide, materije koji su zaslužne za uništavanje gljivica, bakterija i plesni.

Potrebno je što češće provetravati prostorije u kojima se sedi, jer se u zatvorenim prostorijama infekcija brzo širi. Naime, virusi se prenose kapljičnim putem. Zato je potrebno redovno prati ruke, jer to znatno smanjuje šansu da se unesu štetni bacili u telo.

Prehlade i grip najlakše se šire dodirom. Treba držiti ruke što dalje od očiju, nosa i usta. Umerena fizička aktivnost svakodnevno, takođe poboljšava imunitet.

Unos svežeg voća i povrća podiže imunitet i zato, s obzirom da ga još uvek ima u svežem stanju, treba iskoristiti što je više moguće. Tu je i zimnica, koju ne treba izbegavati. Vitamin A, koji se nalazi u slatkom krompiru, šargarepi, pomaže belim krvnim zrncima da se bore protiv infekcija. Limun, pomorandže, grejpfrut, kao i paprike i brokoli sadrže vitamin C, koji poboljšava apsorpciju gvožđa iz biljnih namirnica i pomaže imunom sistemu da se zaštiti od bolesti.

Vitamin E, koji se nalazi u orasima, semenkama, repi i zelju, dokazano je odličan za borbu protiv infekcija gornjih disajnih organa. Takođe, treba konzumirati i med, koji povećava prirodnu otpornost organizma od bolesti jačajući imunološki sastav.

Hrana bogata proteinima

Dovoljan unos proteina najjednostavniji je način za poboljšanje imuniteta. Osobe koje ne jedu meso, poput vegeterijanaca ili onih koji su na dijeti koja ga isključuje, imaju slabiji imunitet i moraju da ga nadomeste ribom.

Šta uraditi kada dođe do prehlade?

Tada treba da se bude na distanci od drugih da bi oni bili zaštićeni. Izbegavati gužve i masovna okupljanja, dugotrajno zadržavanje na javnim mestima, visečasovno čekanje u redovima, čekaonicama. Prilikom kašljanja ili kijanja treba pokriti nos i usta marmicom. Poželjno je korišćenje papirnih maramica, koje se posle samo jedne upotrebe bacaju.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama