Probiotici su živi hranljivi mikroorganizmi. Najpoznatija su bifidobakterije i laktobacili koje se dodaju jogurtu i drugim mlečnim proizvodima. Dokazano je da konzumiranje jogurta povećava svarljivost mleka, brži je oporavak posle dijareja, pomaže imune funkcije i smanjuje nivo holesterola u krvi. Rast i aktivnost ovih korisnih bakterija zavisi od materija koje su im na raspolaganju, a veliki broj njih potiče iz hrane.

Prebiotici su hrana koja je potrebna korisnim bakterijama koji selektivno stimulišu rast i aktivnost laktobacila i bifidobakterija u debelom crevu, štiteći od patogenih bakterija i stimulišući razvoj imunog sistema. Oni se prirodno nalaze u banani, cikoriji, belom luku, praziluku, artičokama, špargli. To su tzv. fruktooligosaharidi, a galaktooligosaharidi se nalaze u majčinom mleku. Njihovim fermentisanjem (vrenjem) u digestivnom traktu se izgrađuju tzv. crevne barijere, stimulisanjem razvoja prirodne korisne bifidne flore.

Korisne bakterije

Crevni sistem novorođenčeta je sterilan na rođenju, ali se već tokom prvih 24 sata naseljava bakterijama iz majčinog digestivnog trakta. Posle te prve kolonizacije crevna flora zavisi od nekoliko faktora, a jedan od njih je ishrana. Dojena odojčad imaju crevnu floru u kojoj dominiraju korisne bakterije: laktobacilus i bifidobakterije, dok se crevna flora dece na veštačkoj ishrani znatno razlikuje - bifidobakterije se nalaze u promenljivom broju, ili ih uopšte nema.

Generalno, crevna flora je podeljena na vrste koje imaju štetne efekte i one druge, sa korisnim efektima na domaćina. Korisne su laktobacili i bifidobakterije.

Laktobacili stimulišu imune funkcije, pomažu varenje i apsorpciju hranljivih sastojaka, sintetišu enzime varenja i sprečavaju rast štetnih bakterija. Bifidobakterije, osim nabrojanog, sintetišu i vitamine.

Za bolji imunitet

Crevna flora je važna za razvoj i funkcionisanje imunog sistema. Korisne bakterije učestvuju u telesnoj odbrani od patogenih bakterija i pomažu u prevenciji alergije na hranu. Crevni imuni sistem ima dve uloge, naizgled kontradiktorne: treba da bude tolerantan prema belančevinama hrane i korisnim bakterijama crevne mikroflore. Alergija na hranu i zapaljenski procesi često su rezultat oštećenja te zaštitne funkcije. Međutim, crevni imuni sistem istovremeno treba da štiti crevnu sluznicu od patogenih mikroorganizama, kao što je, na primer, rotavirus.

Zahvaljujući prebioticima koji se nalaze u majčinom mleku, dojena deca imaju znatno stabilniji sistem za varenje, pa zato i ređe crevne infekcije, alergije, a stolice su mekše i redovnije.

Prebiotici funkcionišu tako što ostaju nesvareni  dok ne dođu u debelo crevo. Tu se fermentišu pod uticajem bakterija debelog creva i počinju da ispoljavaju svoju ulogu kao hrana za korisne bakterije, povećavajući njihov broj i aktivnost.

Efekti na zdravlje

Korisne bakterije onemogućuju naseljavanje štetnih bakterija na mnogo načina:

- lučeći supstance koje zaustavljaju rast patogenih bakterija

- stvarajući kiselu sredinu u crevima, koja ne odgovara štetnim bakterijama

- takmičeći se oko hranljivih sastojaka sa štetnim bakterijama, koje ove koriste za rast i razmnožavanje.

Prim. dr Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama