Šta je PAPA test i ko bi trebalo da ga radi

Pap-a test je skrining test premalignih i malignih promena grlića materice. Pozitivan nalaz je indikator eventualno prisutnog problema.

 

Pap-a test nije dijagnostički test. Neophodno je naglasiti da on ne  može da isključi postojanje karcinoma grlića kod pacijentkinja koje imaju simptome karcinoma grlića. Inače, Pap-a test se radi kod žena koje nemaju simptome cervikalnog karcinoma (odnosno kod zdrave populacije).

Ukoliko žena ima simptome ili nalaze koji bi ukazivali na moguće prisustvo cervikalnog karcinoma, mora da se uradi dijagnostički test - radi isključenja ili potvrde potencijalne dijagnostičke nedoumice. Dijagnostički test najčešće podrazumeva proceduru izvođenja biopsije.

 

Na šta može da ukaže abnormalan Pap-a test?

U najvećem broju slučajeva, abnormalan Pap-a test ukazuje na dijagnozu minornih promena grlića. Nekolicina može da ukaže na premaligne promene, ali ih je većina minimalnog kliničkog značaja. Sve promene moraju da budu praćene, dijagnostifikovane i tretirane. S obzirom da se sporadično može naći prava kancerska promena, u tome i jeste značaj ovog testa. Naime, najveći broj kancera je vidljiv na pregledu, ali ima i onih koje nije moguće videti - pa je abnormalni Pap-a test jedini merodavan u dijagnostifikovanju kada se radi o takvim slučajevima.

Pap-a test se preporučuje svim seksualno aktivnim ženama. Skrining intervali variraju u različitim sredinama, ali po najnovijim preporukama, taj interval se skraćuje sa šest meseci na tri meseca, uz napomenu - ukoliko je prethodni nalaz bio normalan.

 

Kako se sprovodi ovaj test?

Pap-a test se izvodi laganim «grebanjem» ćelija površinskog dela grlića i njihovim nanošenjem na mikroskopsku pločicu, a potom slanjem u patološku laboratoriju na dalju procenu (evaluaciju).

U opticaju su dva sistema klasifikovanja Pap-a testova. Prema starijem, nalazi se prezentuju u pet klasa, a on je zamenjen Bethesda klasifikacijom. Po dobijanju nalaza patologa, ordinirajući lekar je dužan da pacijentkinji podrobno objasni o čemu se radi i da se odredi prema daljem toku i ishodu eventualnog tretmana.  

 

Šta znači uzimanje uzorka Pap-a testa?

On podrazumeva uzimanje uzorka ćelija dobijenih sa spoljašnje površine cerviksa (otvora grlića materice), kao i iz cervikalnog kanala, pri čemu uzorci moraju da budu jasno obeleženi i propraćeni adekvatnom dokumentacijom. Inače, cerviks je prekriven epitelnim slojem, koji se sastoji od 12-24 redova gusto zbijenih ćelija. Epitelni sloj se oslanja na bazalnu membranu, ispod koje se nalazi tkivo od kojeg je izgrađen grlić materice.

 

Za procenu eventualnih promena cervikalnog nivoa bazalne membrane, u savremenoj dijagnostici se koriste ultrazvučni aparati visokih performansi. Pregled mora da bude rađen na adekvatan način - intrakavitalnom (vaginalnom) sondom, uz upotrebu CPA moda, kao i trodimenzionalnom obradom vaskularizacije cerviksa (protkanost krvnim sudovima) na nivou bazalne membrane.

 

Šta se dalje radi ako test pokaže promene?

Ukoliko nalaz Pap-a testa odstupa od normale, patolog će moći da prepozna da se radi o promeni, ali ne može da da završnu dijagnozu bez uzimanja adekvatnog uzorka tkiva. To uzimanje je  rezultat uporedne analize grlića materice, koja sledi posle dobijanja abnormalnih rezultata Pap-a testa. Premaligne promene mogu jedino da budu dijagnostifikovane biopsijom grlića materice. Patologu je neophodno da ima uzorak tkiva, a ne samo ćelije zagrebane sa površine.

 

Da li je potrebno ponoviti nalaz Pap-a test?

Ukoliko nalaz Pap-a testa ukazuje na premaligno ili maligno stanje, potrebno je ponoviti nalaz. Neophodno je da se cerviks pogleda pod uveličanjem, uz pomoć optičkog instrumenta - kolposkopa (poštovati principe based evidence medicine, pa  pacijentkinji dati adekvatnu dokumentaciju o izvršenom pregledu).  U toku pregleda, aplikuje se sirćetna kiselina, što uzrokuje da nukleus (jedro) ćelija nabubri, usled čega ne propušta svetlo. Cerviks se potom osvetli svetlom kolposkopa. Površine koje su nepropusne za svetlost, reflektuju nazad svetlost doktoru.  Reflektovana svetlost je bela, pa su takve površine vidljive. Ćelije spoljnog sloja zdrave površine cerviksa imaju mala jedra, pa će propuštati svetlo. Bela polja su reoni displazije. Što je polje belje, to je stupanj displazije teži.

 

Šta se još može videti kolposkopskim pregledom?

Kolposkopskim pregledom se može registrovati i abnormalna vaskularizacija. Neoplazija označava novi rast, a on je povezan sa novom vaskularizacijom, pri čemu se kao osnovna karakteristika pojavljuju novonastale vaskularne šare, što je nepravilno (abnormalno) grananje krvnih sudova. Što je vaskularizacija  abnormalnija, to je displazna promena teža.

Ukoliko je kolposkopija adekvatno izvedena, što označava vizuelizaciju svih abnormalnih polja, tada se uzima biopsija abnormalnih polja i šalje na patološku pretragu. Na osnovu dobijenog nalaza patologa i postavljanja dijagnoze, ordinirajući lekar će da isplanira dalji tok i adekvatan individualni tretman grlića.

 

Dr Aleksandar Dmitrović, ginekolog-akušer, dr Tihomir Mihailović, radiolog

 

Više o tretmanu promene grlića materice možete da pročitate ovde. 

 

 

 

Dodaj: del.icio.us | Digg