Masti su neophodna komponenta našeg organizma. One oblažu unutrašnje organe, obezbeđuju energiju, čine da nam je toplo, neophodne su za moždane funkcije.

Osim što poboljšavaju ukus hrane, masti pomažu apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima (A, D, E i K). Uz šećere, čine najjeftiniji izvor energije, jer jedan gram masti daje devet kilokalorija (dvostruko više od belančevina i ugljenih hidrata).

Tipovi masti

Postoji dva glavna tipa masti, koji na organizam deluju različito Koje ulje je najbolje za kuvanje?
Najbolje je odabrati ulje sa visokom tačkom dimljenja. To znači da može da podnese visoku temperaturu pre nego što masti počnu da se razgrađuju i ulje se užegne. Takođe, treba koristiti maslinovo ulje sa većim procentom kiselosti. Za prženje i kuvanje može da se kombinuje maslinovo sa suncokretovim uljem, kao i mast ili puter i maslinovo ulje. Za prelivanje salata se koriste ulja koja imaju bogat ukus (devičansko maslinovo ulje)
(zbog toga neke masti treba unositi češće, a neke ređe). Prvi tip su zasićene masti, koje se većinom nalaze u mastima životinjskog porekla. Drugi tip su nezasićene masti, a podeljene su u dve grupe: mononezasićene i polinezasićene. 


Mononezasićene masti se nalaze u maslinovom ulju, dok se  polinezasićene masti (omega-3 i omega-6) nalaze u većini biljnih ul-ja. Omega-3 i omega-6 masti su potrebne telu, ali ono ne može samo da ih stvara, pa je neophodno da se unose hranom. Da bi vršile odgovarajuću ulogu u organizmu, moraju da se uzimaju u pravilnoj proporciji: jedan prema četiri.


Masti u hrani se obično nalaze kao mešavina zasićenih i nezasićenih. Preporučuje se da njihov odnos bude 10 prema 30 odsto.