Da bi se obezbedila konstantna temperatura, potrebno je da frižider bude što dalje od šporeta, radijatora i drugih izvora toplote, kao i da se ne drži dugo otvoren. Takođe je važno da se redovno čisti i odmrzava, a da bi se obezbedila cirkulacija vazduha, ne treba da se pretrpava namirnicama. 

Pri stavljanju namirnica u frižider, treba voditi računa o sledećem:

  • Hranu treba poklopiti da bi se zaštitila od suvog vazduha u frižideru. Time se, takođe, prevenira prenos bakterija i mirisa i pomaže čuvanje hranljive vrednosti namirnica.
  • Sveže i obrađeno meso treba ovlaš poklopiti folijom da bi se potpomoglo sušenje površine koja doprinosi smanjenju rasta bakterija. Ne treba koristiti plastične kutije jer dolazi do «znojenja» mesa, što je pogodno za rast bakterija. Sveže meso  staviti na poslednju policu - da ne bi kapalo na druge namirnice i da bi se sprečila uzajamna kontaminacija.
  • Ako meso neće biti upotrebljeno u sledećih par dana, treba da se zamrzne.

  • Odleđeno meso može da se drži u frižideru 48 sati pre spremanja.
  • Voće i povrće staviti u fioku predviđenu za to.
  • Mleko i sokovi se drže u poslednjoj pregradi u vratima.
  • Mlečne proizvode staviti na sredinu najviše police.
  • Nikada ne ostavljati hranu u otvorenim limenkama. Ribu, sokove i povrće nikada ne treba vraćati u originalnu metalnu ambalažu, jer hrana reaguje sa metalom i dobija metalni ukus. Bolje je tu hranu premestiti u dobro zatvorenu plastičnu ili staklenu posudu. Iz istog razloga, hranu ne treba zavijati u aluminijumsku foliju.
  • Bolje je ostaviti jaja u originalnom pakovanju, nego u vratima, jer je u njima temperatura niža.
  • Spremljenu hranu, koja se neće upotrebiti tog dana, ostaviti u dobro zatvorene posude. Spakovati male količine tople hrane, jer veće količine vruće hrane povećavaju temperaturu frižidera i potpomažu rast bakterija. Takođe, doprinose bržem stvaranju leda. Kuvana hrana se stavlja u frižider što pre (u roku od dva sata). Preostalo jelo ne treba držati u frižideru duže od dva dana.

Opasna temperaturna zona
Bakterije se najbrže razmnožavaju na temperaturi od 5-60 stepeni, pa hranu nikada ne treba ostavljati u toj «opasnoj temperaturnoj zoni». Da bi se sačuvala, hrana treba da bude ili vrlo topla ili vrlo hladna. Treba, dakle, da bude u frižideru, zamrzivaču ili rerni. Na sobnoj  temperaturi ne bi trebalo da stoji duže od dva sata, ili duže od jednog sata ako je temperatura u prostoriji preko 30 stepeni. 

Vreme čuvanja hrane u frižideru 

Meso

Mleveno meso, sveže pileće meso ili riba - moraju da se iskoriste istog ili najkasnije sledećeg dana. Meso u komadu može da ostane dva do tri dana, kuvano dva dana. Jelo sa kuvanim mesom  može da se drži u frižideru dva dana, a sa pilećim, ćurećim ili ribom - do sutradan.

Mlad sir će ostati svež do nedelju dana, a zreo sir do mesec dana.

Jaja u originalnom pakovanju mogu da ostanu sveža četiri  nedelje.

Povrće sadrži veliku količinu vode (80-90 odsto). Što je  procenat vode veći, to je osetljivije na čuvanje. U suvom okruženju, povrće brzo izgubi svežinu, ali može da se osveži brzim potapanjem u vodu.

- Povrće čuvati u plastičnim kesama ili kutijama, ili odeljcima koji su za to namenjeni. 

- Paradajz treba držati odvojeno od zelene salate, krastavaca i  peršuna - jer on, kao i jabuka, oslobađa gas etilen, koji pospešuje zrenje i starenje, pa će ostalo povrće brzo da požuti i izgubi svežinu.

Najčešće greške pri čuvanju hrane
* loše podešena temperatura frižidera
* nepodesno čuvanje, suviše dugo držanje u frižideru
* sveža i kuvana hrana stoje zajedno, umesto odvojeno
* svako otvaranje i ostavljanje vrata povećava temperaturu u frižideru

-Pečurke će se duže očuvati ako se stave u platnenu ili papirnu kesu ili kartonsku kutiju.

- Luk i krompir staviti na hladno i provetreno mesto, a ne u frižider. Krompir bi trebalo da se drži na tamnom mestu, jer svetlost menja boju površine u zelenu, što dovodi do toga da postane gorak - jer sadrži solanin, materiju koja je otrovna u velikim dozama. Male zelene površine mogu da se otklone, ali ako je ceo krompir zelen - mora da se baci.

Voće sadrži visok procenat vode i osetljive komponente ukusa,  što otežava njegovo čuvanje. Svo voće može da se čuva u  frižideru, na temperaturi plus četiri stepena, dok banane i tropsko voće treba čuvati na plus deset stepeni.

- Većina voća ostane sveža ako se stavi u frižider neoprana, neoljuštena, u komadu, i to u plastičnoj kesi ili odeljku za voće i povrće. Nemoguće je tačno reći koliko dugo može da se čuva određena vrsta voća, jer to zavisi od mnogih faktora - kao što su svežina i kvalitet u trenutku kupovine. Generalno, svežina voća u frižideru se održava oko tri dana, dok jabuke, kruške i citrusno voće ostaju sveži i znatno duže.

- Nezrelo voće može da se stavi u frižider i tako odloži zrenje, dok stono voće - kao što je jabuka, kruška, banana... može da ostane na sobnoj temperaturi da sazri, pa tek onda da se stavi u frižider.

- Hlađenjem, banane mogu da potamne, ali to neće uticati na njihovu svežinu.

- Kajsije, borovnice i trešnje mogu da ostanu sveže tri dana, maline dva dana, jagode jedan do dva dana.

- Jabuke, kruške i šljive oslobađaju gas etilen, koji pospešuje zrenje, starenje i propadanje ostalog voća i povrća, pa ih treba držati posebno, u papirnoj ili plastičnoj ambalaži. 

Prim. dr sci med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama