Rezultati jednog švedskog istraživanja bacaju sumnju na to koliko je mleko uopšte zdravo – i to u svojoj čistoj formi, ne kao dodatak slatkim voćnim pahuljicama ili tome sličnom, piše Deutsche Welle.

Pogledajte i Mleko ne pomaže kostima?

U razdoblju od dvadeset godina načnici Univerziteta "Upsala" posmatrali su tokom devet godina 61.000 žena i 45.000 muškaraca kako bi pratili povezanost između konzumiranja mleka, visoke smrtnosti i čestih lomova kostiju.

Rezultat: smrtnost kod ispitanika koji su dnevno pili tri čaše mleka ili više bila je iznad proseka. Međutim, broj lomova kostiju bio je povećan samo kod žena koje su konzumirale puno mleka, ali ne i kod muškaraca.

Ehard Hojzer iz Saveza mlečne industrije iz Berlina kritikuje pristup švedskih naučnika i smatra da se istraživanja kao što je ovo koriste kako bi se sumnje samo ugrubo ispitale. On smatra da su iz tog istraživanja izvučeni pogrešni zaključci.

Pogledajte i Mleko za bolje pamćenje

Čak i Karl Mikelson, jedan od autora studije, upozorava na preuranjene zaključke: „Ne možemo reći da je te posledice izazvalo isključivo konzumiranje mleka. Mleko je samo deo mozaika.“

Moguće je, međutim, da su švedski stručnjaci identifikovali potencijalnog krivca u tom mozaiku. Oni sumnjaju na galaktozu – monosaharid koji se uglavnom javlja kod kravljeg mleka. Miševi i pacovi kojima je davana ta materija brže su starili i ranije umirali.

Količina koju su dobili odgovara otprilike onoj u dve čaše mleka. Drugačije je s mlečnim proizvodima, poput sira ili jogurta. „U poređenju s kravljim mlekom, mlečni proizvodi koji su fermentirali imaju znatno niži udeo galaktoze“, kaže Mikelson.

Pogledajte i Kada je vreme za kravlje mleko?

Hojzer sumnja u prenosivost rezultata eksperimenata sa životinjama na ljude. „Naravno da će životinja ranije uginuti ako dobija prekomerne količine šećera.“ On napominje da ljudi koji dnevno popiju tri čaše mleka, što se kod odraslih ne smatra uobičajenim, ne mogu dostići tu količinu.

„Ako su sumnje s galaktozom tačne, žene više ne bi smele dojiti decu jer su vrednosti u majčinom mleku još više nego u kravljem“, objašnjava Hojzer.

Neophodna su dalja istraživanja, smatraju i švedski naučnici. Uostalom, potrebno je ispitati i druge faktore, kao što su hrana, piće, sport ili pušenje. Osobe koje su praćene bile su različite starosti. Rezultat istraživanja Mikelson vidi kao povod za dalji rad: „Ne možemo dati savet za konzumiranje mleka koji se zasniva samo na jednoj studiji. Rezultate moramo vrlo pažljivo analizirati. Naša studija objašnjava jedno: potrebna su nam istraživanja većih razmera.“

Pogledajte i Antibiotici i mleko ne idu zajedno

Za mlečnu industriju rezultati istraživanja su fatalni, smatra Hojzer: „Potrebne će nam biti godine za poništimo taj loš utisak.“ Ipak, on vidi i pozitivne strane istraživanja: „Društvo se interesuje za ishranu i dobro je da se govori o mleku.“

Dakle, kada sledeći put s čašom mleka u ruci sedite pred televizorom na kojem se pojavi reklama s detetom s belim mlečnim brkovima, i dalje možete – nazdraviti.

Pogledajte i 9 razloga da sačekate sa kravljim mlekom


*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici -YuMama.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama