Razgovori roditelja s decom su najbolja preventiva suicida
Font
Psiholozi i sociolozi smatraju da razlog dvostrukog samoubistva od pre dva dana u Knjaževcu treba potražiti u nedostatku razgovora sa adolescentima u dobu kad je to njima najpotrebnije, odnosno kad psihološki i fizički sazrevaju.
Da bi se ovakvi slučajevi izbegli, roditelji, ali i nastavnici, moraju da komuniciraju sa decom ovog uzrasta i o najmanjim problemima koji ih muče, a ne da oni rešenje pronalaze u alkoholu, drogi i lošem društvu, smatraju sagovornici "Blica".
- Može da se dogodi da mladi fatalnim porukama misle da će nešto bitno promeniti u okruženju. Ipak, oni su toliko pod pritiskom svog unutrašnjeg sveta da nemaju kad da misle o atraktivnosti suicida. Najveći problem je raskorak koji se pravi u njihovim glavama, jer se, kako fizički, tako i psihološki razvijaju. Tada su problemi i situacije u kojima se pronađu potpuno neuobičajeni i veliki je problem ukoliko kroz razgovor ne pronađu rešenje - priča za “Blic” psihijatar Ljiljana Milivojević.
Psihijatri objašnjavaju i pojavu zajedničkih samoubistava.
- To je zbog toga što deca tog uzrasta nisu svesna šta rade, pa kad se nađu u problemu, jedinog prijatelja vide u drugu ili drugarici svog uzrasta. Njima najviše veruju, njima sve pričaju, sve rade zajedno i vrlo slično se ponašaju. Gotovo je sigurno da je jedna od devojaka koja je skočila htela da izvrši samoubistvo, a ova druga to uradila "kako je ne bi izneverila". Vrlo retko se dešava da ih vezuje isti problem, pa da se zbog toga odluče na zajednički suicid - priča psiholog Zoran Kostić.
Sociolozi smatraju da je najveći problem što se sa srednjoškolcima ne razgovara dovoljno o problemima, već rešenje za sve vide u alkoholu, drogama, a na kraju i u lišavanju sopstvenog života.
- Profesori u školama vrlo malo vremena posvećuju deci i njihovim problemima. Kad dođu iz škole, kući ih čekaju roditelji koji su u teškim finansijskim situacijama ili drugim problemima, pa ni tu ne mogu da nađu sagovornika i rešenje za svoj problem. Tu je dete već ispušteno iz vaspitnog kruga i sebe pronalazi u lošem društvu, alkoholu, drogama... Kada se sa tim krene, mnogo je teže dete vratiti na pravi put. Preventivan rad na adolescentskim problemima, rad sa roditeljima, nastavnicima u školi... time bi se jedino sprečili ovakvi problemi - objašnjava sociolog Dušan Zorkić.
Vest u celini možete da pročitate na sajtu Blic Online.
del.icio.us
Digg
Pošaljite komentar