Hipertireoza i trudnoća

Foto: Shutterstock

Grejvsova bolest je najčešći uzrok povećanog lučenja hormona štitaste žlezde (hipertireoze). Ova autoimuna bolest se može javiti i u trudnoći.

Uzrok
Hipertireoza je obično uzrokovana Grejvsovom bolešću. To je autoimuna bolest, što znači da organizam stvara antitela koja su usmerena prema  sopstvenom zdravom tkivu i ćelijama. Kod Grejvsove bolesti, imunski sistem stvara antitela koja se vezuju za TSH receptor, oponašajući TSH hormon, što dovodi do stalne aktivacije proizvodnje hormona štitaste žlezde. Ova antitela mogu da pređu od majke kroz placentu do bebe i da stimulišu fetalnu tireoideu. Ukoliko se majka leči od hipertireoze, lekovi prolaze kroz placentu i leče i bebu.
Grejvsova bolest se može javiti u trudnoći, ili se kod žena koje već imaju ovu bolest u 2. i 3. trimestru bolest može pogoršati. Takođe, moguće je i da tokom trudnoće dođe do ublažavanja simptoma, ali da se nakon porođaja bolest pogorša.

Dijagnoza
Merenje TSH, T3 i T4, kao i slobodnih T3 i T4 u krvi. Može se uraditi i tzv. TSHR-Ab test kojim se meri količina antitela na TSH receptor.

Simptomi
Ubrzan rad srca, brzo zamaranje, mučnina, povraćanje, znojenje, nesanica, nervoza, podrhtavanje ruku, gubitak težine uz veoma dobar apetit, i nemogućnost normalnog dobijanja na težini u trudnoći.

Lečenje
Blagi oblik hipertireoze, gde je THS nivo nizak, a slobodan T4 je normalan, ne zahteva lečenje, već samo praćenje nivoa hormona, po jednom u svakom trimestru trudnoće. Ozbiljniji poremećaji se leče lekovima koji regulišu proizvodnju hormona štitaste žlezde. Standardni lekovi za hipertireozu su metimazol ili propiltiouracil koji se uzimaju oralno i prikladni su za trudnice i dojilje. Međutim, ovi lekovi mogu da prođu kroz placentu i da utiču na štitastu žlezdu bebe. Zbog toga je cilj lečenja regulisanje nivoa slobodnih T3 i T4 homona majke, sa najnižom mogućom dozom leka. Održavanjem nivoa hormona majke na gornjoj granici, minimalizuje se rizik da lekovi kod bebe izazovu hipotireozu (smanjeno lučenje hormona). Hirurško uklanjanje štitaste žlezde i radioaktivna terapija se kod trudnica ne preporučuju.

Ukoliko trudnica ne sme da uzima lekove za štitastu žlezdu (usled alergije na lek ili neželjenih efekata leka), proporučuje se terapija beta-blokatorima koji deluju tako što samo sprečavaju ubrzan rad srca, smanjuju drhtavicu i nervozu, ali ovi lekovi ne leče hipertireozu, već samo ublažavaju njene simptome.

Svetlana Paskaš, naučni saradnik Instituta za primenu nuklearne energije- INEP