Povišen krvni pritisak javlja se u različitim razmerama od blagih, do onih koje zahtevaju intenzivnu kontrolu i nadzor lekara. Kada visok krvni pritisak "pređe meru" - preti zdravlju i trudnice i ploda.

Da ne bi došlo do neželjenih situacija, ginekolozi prilikom svakog redovnog pregleda kontrolišu krvni pritisak trudnice. O tome nam je govorio doc. dr Željko Miković, načelnik Odeljenja za visokorizične trudnoće na GAK "Narodni front".

- Optimalnim se smatra pritisak koji je u istim granicama u kojima je bio i pre trudnoće. Te vrednosti su različite. Kod nekih je optimalan pritisak 120 sa 80 milimetara živinog stuba (mmHg), nekima 110 sa 70, a ima osoba koje celog života imaju pritisak 100 sa 60 mmHg.

Od ovog stručnjaka smo saznali i da postoji dvojna definicija porasta krvnog pritiska.

- Prema apsolutnoj definiciji, pritisak je visok kada je gornji, sistolni iznad 140, a donji iznad 90 mmHg. Prema drugoj, relativnoj definiciji, krvni pritisak je povišen kada u odnosu na stanje pre trudnoće - gornji, sistolni poraste za više od 30 mmHg, a donji za više od 15 mmHg. Znači, ako ste ceo život imali 110 sa 70, pa u trudnoći imate 140 sa 85 mmHg, reč je o hipertenziji, objašnjava dr Miković.

Dr Miković kaže da je sasvim u redu sve što je manje od 140 sa 90 mmHg, dok sve više od toga zahteva mere opreza. Tenzija može da bude 150, 160, 200, pa i više. Može da dođe do strašnih kriza u trudnoći. Sa druge strane, ima žena kojima je pritisak samo blago povišen.

- Naš posao je da ih razdvojimo, da vidimo ko je rizičan a ko manje rizičan, i da ih nakon toga pratimo. Problem je utoliko veći što se kod oko pet odsto žena manifestuje hipertenzija koja je izazvana trudnoćom - što se obično dešava posle 20. nedelje (češća je kod žena koje nose prvo dete), ili one uđu u trudnoću sa hipertenzijom, koja tokom graviditeta može da se pogorša.

Rana hipertenzija

Hipertenziju od početka trudnoće imaju žene koje su je imale i pre trudnoće. Kod većeg broja ovih trudnica, stanje se dalje ne pogoršava, hipertenzija "stoji". Kakva je na početku, obično je takva i na kraju, pa trudnoća protiče uglavnom normalno. Međutim, kod nekih žena ipak dođe do pogoršanja.

- Te su trudnoće jako rizične, kao što su rizične i one kod kojih se hipertenzija izazvana trudnoćom prvi put pojavi rano, na početku. Rana hipertenzija se vezuje za patološka stanja - kao što su bolesti samog tkiva placente, i može da bude jako teška, praćena značajnim gubitkom proteina kroz mokraću, poremećajem funkcije jetre i bubrega, a na kraju i poremećajem u funkciji mozga, što za posledicu ima napade, konvulzije (eklampsija).

U najteže, ekstremno teške oblike ispoljavanja hipertenzije spada "hellp" sindrom, stanje kada opadnu trombociti, što za posledicu ima veliko krvarenje u toku porođaja.

Različite vrste otoka

Trudnička hipertenzija je posledica promena (bolesti) krvnih sudova u trudnoći, kada u unutrašnjem sloju malih krvnih sudova (endotela) nastane oštećenje. Usled tih promena dolazi do nedovoljne ishrane vitalnih organa i povećane propustljivosti tečnosti - koja, izlivanjem u međućelijski prostor, stvara otoke. Međutim, oticanje nogu ne treba da plaši trudnice. To može da bude samo pritisak ploda na venski sistem (venska staza), što predstavlja fiziološku pojavu.

Teži oblik hipertenzije se manifestuje pojavom generalizovanih edema, na prvom mestu oticanjem lica i ruku, a trudnica se žali i na smetnje kao što je glavobolja. Takva situacija može da  bude otežana pojavom belančevina u mokraći, što se utvrđuje redovnim laboratorijskim analizama.

Razlozi su još uvek nepoznati

Iako su problemi sa visokim krvnim pritiskom u trudnoći opisani još pre nove ere, do danas nisu otkriveni svi činioci koji do njega dovode, niti sve eventualne posledice. Kao mogući uzroci rane trudničke hipertenzije i eklampsije, navode se poremećaj u formiranju posteljice i imunološka netolerancija majčinog organizma na očeve antigene - koje, kao i njene, sadrži plod.

Hipertenziju može da izazove i oksidativni stres, zbog kojeg se različitim biohemijskim procesima krvni sudovi skupljaju, krvni pritisak povećava i stvaraju mikrokoagulacije. Nasledni faktori takođe imaju značajnu ulogu za pojavu hipertenzije i eklampsije u trudnoći. Osim toga, i blizanačka trudnoća spada u rizične činioce, zatim prekomerno povećana telesna težina trudnice, kao i trudnoća posle 35. godine.

Ne postoji nijedan pouzdan način kojim bi preeklampsija mogla da se predvidi. Na raspolaganju su samo redovne kontrole i mere opreza. To je ozbiljan razlog što akušere ljuti kada se u porođajnoj sali nađe žena bez ijedne detaljne kontrole u toku trudnoće. Istina, događa se da trudnoća prođe bez povišenog krvnog pritiska, a preeklampsija može da se pojavi i posle porođaja, u prvih 48 sati. Inače, uz redovne kontrole, trudnicama se preporučuje uzimanje vitamina E i C, kao i konzumiranje dosta svežeg voća i povrća.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama