Brojne hronične bolesti kod žena zahtevaju dugotrajno lečenje, a u takvim slučajevima nastala trudnoća zahteva ozbiljan profesionalni pristup. Međutim, nekada je teško predvideti efekte lekova na trudnoću i njihov učinak na razvoj ploda.

Važno je da se izbegne štetan uticaj

Iako je poznato da samo jedan odsto anomalija može da bude uzrokovano dejstvom lekova, poznavanje mogućih efekata je od velikog značaja, jer njihov štetan uticaj može da se izbegne, upozorava profesor dr Milica Berisavac. 

Plod tokom razvoja doživljava promene oblika i funkcija, pa nije svejedno u kojoj starosti trudnoće može da dođe do izloženosti dejstvima različitih lekova. Majka i plod su biološki jedinstvene individue, ali je potpuno različita njihova moć razlaganja lekova.

- Neki lekovi mogu da budu izuzetno efikasni van trudnoće, ali se u tom periodu ne smeju davati zbog njihove sposobnosti da štetno deluju na plod - naglašava dr Milica Berisavac. Fiziološke promene koje prate trudnoću, menjaju dejstvo lekova i mogu da uzrokuju povećanje nekih njihovih toksičnih efekata.

Antibiotici se često koriste

Antibiotici predstavljaju grupu lekova koja se, navodi doktorka, najčešće koriste. Bakterijske infekcije u trudnoći zahtevaju njihovu primenu, ali treba imati na umu da svi antibiotici prolaze kroz posteljicu i dospevaju u cirkulaciju ploda, pa mogu da imaju toksični potencijal. Međutim, svaka infekcija tokom trudnoće, posebno ako je praćena povišenom telesnom temperaturom - zahteva lečenje, koje mora da odredi lekar.

- Nekritična upotreba antibiotika, bez stručnog saveta, može da dovede do neosetljivosti bakterija ili preosetljivosti organizma na mnoge značajne grupe lekove, koje sa najmanje rizika mogu da se koriste tokom trudnoće. Mnoge antibiotske grupe treba izbegavati tokom graviditeta, zbog dokazanih štetnih efekata po plod, ali ostaje značajan broj lekova koji može da se koristi sa najmanje rizika.

Treba znati da je i period dojenja veoma osetljiv za novorođenče, jer se primenjeni antibiotici izlučuju putem mleka. Zato je neophodna primena onih lekova koji neće imati štetnih efekata.

Hronične bolesti nose poseban rizik

U trudnoći se često koristi vitaminska terapija, kao i preparati gvožđa, ali nije dokazan njihov štetan efekat. Ali, kod teških hroničnih bolesnica, nekada treba razmotriti mogućnost obustavljanja dojenja u posleporođajnom periodu, kako bi se smanjio rizik štetnih efekata lekova koji se izlučuju mlekom.

Poseban problem predstavljaju žene koje su obolele od hroničnih bolesti, kao što su: visok krvni pritisak, dijabetes, epilepsija, bolesti štitne žlezde, srčana oboljenja, neurološke bolesti... Pravilno lečenje obezbeđuje smanjenje rizika za majku i plod, jer ova oboljenja povećavaju mogućnost za brojne komplikacije tokom trudnoće i porođaja.

Nažalost, kod prilično velikog broja mladih žena su prisutne razne hronične bolesti koje zahtevaju dugotrajno lečenje. Ipak, zahvaljujući savremenim stavovima u lečenju, tok trudnoće može da protiče bez komplikacija. Pre planirane trudnoće, savetuje dr Berisavac, žene hronični bolesnici bi trebalo da se posavetuju sa svojim lekarima o eventualnoj promeni terapije, kako bi buduća trudnoća protekla sa najmanjim komplikacijama i minimalnim rizikom za plod, uz korišćenje neophodnih lekova. Lečenje ne sme da se prekida, ali lekovi mogu da se prilagode trudnoći.

- Timski rad, koji uključuje različite specijalnosti, omogućava ovim ženama materinstvo i zdravo potomstvo - poručuje dr Berisavac.

Gordana Radisavljević-Jočić

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama