Dobro pripremljena trudnica, upoznata sa tokom porođaja, sve vreme primenjuje uvežbane tehnike disanja i relaksaciju, i tako obezbeđuje nesmetano napredovanje u porođaju.

Disajna muskulatura

U disanju učestvuje disajna muskulatura, međurebarni i trbušni mišići i dijafragma. Sastoji se iz dva akta: udisaja (inspiracije) i izdisaja (ekspiracije).

Pri udisaju, pluća se pune vazduhom, dolazi do širenja rebara uz pomoć međurebarnih mišića, dok se dijafragma spušta. Prilikom izdisaja, dijafragma se podiže, rebra se spuštaju, a trbušni zid uvlači kontrakcijama trbušnih mišića.

Izdisaj (ekspiracija) je pasivan akt i odvija se sve dok se ne izjednači pritisak preostalog vazduha u plućima i spoljašnjeg (atmosferskog) pritiska. Pritom ostaje određena količina rezervnog vazduha u plućima. Da bi se i on izbacio, potrebno je angažovanje trbušnih mišića, onih koji se angažuju u fazi istiskivanja bebe. Za vreme aktivne faze izdisaja, spuštaju se rebra i dolazi do bočnog pritiska trbušnih mišića na matericu, što žena treba da uoči i jasno razlikuje od vertikalnog pritiska, koji potiče od dijafragme u prvoj pasivnoj fazi. Uvežbavanje disanja omogućava da se oseti rad ovih mišića i tačno odredi njihov položaj, kako bi za vreme porođaja trudnica mogla da upravlja njihovim radom.

Vežbe disanja

Uvežbavanje disanja u trudnoći se sprovodi u ležećem položaju, na leđima, sa savijenim kolenima i uzglavljem (od lopatica prema glavi stoji jastuk) pod uglom od 45 stepeni. Nakon dubokog udisaja na nos, sledi izdisaj na usta - najpre spontano, a zatim produženo, skupljenim ustima, kako bi se izbacilo još dva do dva ipo litra zaostalog vazduha iz pluća. Ovo se izvodi kontrakcijama trbušnih mišića. Pri izvođenju vežbi disanja, potrebno je da trudnica oseti mišiće koji učestvuju pri udisaju, kako dijafragma potiskuje matericu na dole: u prvoj fazi izdisaja - relaksaciju, jer se dijafragma podiže, a pri aktivnom izdisaju - kontrakciju trbušnih mišića, koji bočno pritiskaju matericu. Ovde je važno da se napravi razlika između vertikalnog pritiska dijafragme i bočnog pritiska trbušnih mišića.

Vežbe disanja se sprovode tri puta dnevno po tri do pet minuta, a pored tehnika disanja, treba uvežbavati promenu ritma, kako bi se trudnica pripremila za porođaj.

Tehnike disanja

Lagano i duboko disanje - primenjuje se na početku porođaja,  kada se osećaju kontrakcije materice. Dok uvežbava ovaj tip disanja, trudnica leži na leđima, savijenih kolena i sa uzglavljem pod uglom od 45 stepeni. Udiše na nos, a izdiše na usta - do jedan minut. Ovo se ponavlja nekoliko puta.

Ubrzano i površno disanje - primenjuje se kada grlić počne da se otvara sve više, odnosno kada se pojača intenzitet kontrakcija. Uvežbava se u istom položaju. Trudnica najpre duboko udahne kroz nos, a izdahne na usta. Pri sledećem udisaju, počinje da diše brzo i površno - samo na usta, do jedan minut. Završava dubokim udisajem i izdisajem. Nakon odmora od jednog, dva minuta, vežba se ponavlja nekoliko puta.

Disanje u prelaznoj fazi porođaja, kada se mešaju kontrakcije i osećaj napinjanja - isto je kao u prethodnoj fazi, sa dva-tri  forsirana duboka izdisaja. Uvežbava se najpre na leđima, a kasnije na boku, naizmenično.

Da bi napinjanje bilo efikasno u fazi istiskivanja bebe, lekar ili babica će reći porodilji kada da se napne. Tada je potrebno da duboko udahne i izdahne vazduh, pa da ponovo duboko udahne - da bi se dijafragma spustila i vršila pritisak odozgo na matericu. Porodilja treba da zadrži vazduh u plućima što duže i, u položaju sa savijenom glavom i bradom prema grudima - da malo odigne trup od podloge i povije ramena. Trbušne mišiće kontrahuje u trenutku kada oseti da je «najviše napinje», a prestaje sa napinjanjem istovremeno sa završetkom napona.

U pauzama, porodilja diše normalno. U nekim porodilištima se tada daje da udiše kiseonik preko maske. Na ponovno javljanje kontrakcije, ponavlja se isti postupak. Kada tokom napinjanja, u određenom trenutku - lekar ili babica traže od porodilje da prestane sa napinjanjem, neophodno je da to uradi. U protivnom, moglo bi da dođe do cepanja međice. To se, nažalost, često dešava nepripremljenim trudnicama, jer ih ovaj nalog zbuni i uplaši, pa nastave i dalje da se napinju. U tom trenutku, treba započeti sa brzim i površnim disanjem (dahtanjem), jer će to da dovede do podizanja dijafragme sa dna materice, čime trbušna muskulatura ostaje bez «oslonca», pa se smanjuje pritisak na matericu. Tako se štiti međica.

Uspeh porođaja u velikoj meri zavisi od angažovanja porodilje u ovoj fazi. Ukoliko se bolje napinje, faza će kraće da traje, a i dete će manje biti izloženo patnji prolaska kroz porođajni kanal.

Uvežbavanjem tipova disanja tokom trudnoće, stiče se automatizam u njihovom izvođenju, što olakšava primenu tokom porođaja.

Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut-fizioterapeut

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama