Riziko faktori u trudnoći

Želja za materinstvom i očinstvom je najuzvišeniji cilj kojem ljudi mogu da teže. Međutim, taj predivan osećaj ponekad pokvare strahovi zbog razvoja trudnoće, odnosno ploda.

Pojam riziko faktora u trudnoći je veoma širok i podrazumeva veliki broj činioca koji mogu da utiču na razvoj deteta (tokom graviditeta, za vreme porođaja i nakon rođenja). Najčešće je reč o nasleđu, kao osnovnom uzroku javljanja nekih problema. Međutim, nasledne predispozicije su samo jedan od  faktora koji mogu da se ispolje u datim uslovima.

Čitav tim stručnjaka brine o zdravlju deteta

Mnoga savremena istraživanja, kao i dostignuća tehnološkog razvoja, omogućavaju nova saznanja o riziko faktorima, i to od samog začeća. Pored ginekologa koji prati trudnoću, a potom pedijatra koji sistematski pregleda dete, prisutni su i mnogi drugi stručnjaci - koji pregledaju dete i uzimaju podatke o riziko faktorima.

Veliki broj pitanja, različito sortiranih u odnosu na predmet sagledavanja, predstavlja informacioni sistem na osnovu koga se može doći do određenih uzročno-posledičnih zaključivanja. Lekari se bave tzv. unutrašnjim, fizičkim ili somatskim faktorima, dok se spoljnim - koji mogu da utiču kao «okidači»  na unutrašnje faktore, bave ostali medicinski stručnjaci kao što su psiholozi, defektolozi, rehabilitatori - fizioterapeuti, sociolozi, itd.

U svetu se upotrebljavaju organizovani upitnici, standardizovani na različitim populacijama, a značajni su za otkrivanje riziko faktora. Oni služe i za prevenciju ispoljavanja bilo kakvih  negativnih činioca tokom graviditeta - poznati su pod nazivom «Kvalitet života u trudnoći». Zavisno od interesovanja stručnjaka, uključenih u analiziranje mogućih riziko faktora, primenjuje se adekvatan upitnik, na osnovu koga se za vreme trudnoće, a i posle - može preventivno reagovati.

Veliki broj ovih upitnika je popularizovan, zbog uverenja da  značajan deo iz oblasti prevencije, a u okviru zdrave trudnoće, predstavlja obrazovanje budućih mama. U tu svrhu postoje i programi za trudnice, kao i za žene koje su se već porodile. Držeći se tih programa, žene se dobro informišu o nizu aktivnosti koje treba da preduzmu što se tiče fizičkog (somatskog), psihološkog, emocionalnog, socijalnog aspekta zdravlja. S obzirom da su obuhvaćene sve važne oblasti, posebno u odnosu na buduću bebu, trudnica može da se opusti jer je sve uradila da bude zdrava i da rodi zdravo dete.

Važni podaci o vašoj i partnerovoj porodici

Od velikog je značaja da buduća majka ima informacije o određenim naslednim ili nenaslednim bolestima - kako sa njene, tako i sa partnerove strane. Tako, recimo, mogu da se čuju priče  da je neka beba iz familije imala oštećenje sluha, ili se dešavalo da novorođenče guče a da ne razvija govor. Ili da je u pitanju nervozna, preosetljiva beba, koja slabo spava... No, uz konsultaciju sa svojim lekarom, danas je moguće da trudnica nakon raznih laboratorijskih pretraga dobije umirujuće rezultate.

Međutim, to nisu jedine informacije koje bračni par u očekivanju deteta treba da sakupi. Trebalo bi da oslušnu i priče o ćudima ili aspektima ponašanja pojedinih osoba u porodici i familiji. Na primer: «Stric je ćutljiv, tihe, povučene prirode», «Moja prabaka je bila energična, temperamentna, inteligentna žena, ali je mnogo vikala i radila po svom», «Deda je bio nemirnog duha, ništa nije završio, menjao je radna mesta, nisi mogao da se osloniš na njega, pravi avanturista», i slično.

Ovakve informacije otkrivaju obrasce manifestacija određenih vrsta ponašanja u okviru modela jedne generacijske porodice, koji mogu uvek da se ponove u nekoj sledećoj. U porodicama se često čuje kako dete liči na dedu, ujaka, strica... ali ne fizički, nego upravo po obliku ponašanja. Dobrim poznavanjem životnih uslova, razloga za uspehe ili neuspehe članova neke generacijske porodične grupe - moguće je objasniti određene vrste ponašanja i oblikovati sopstveni, željeni model ponašanja. Preostaje još da se roditelji potrude da ga organizuju, da ga potom učvrste i eliminišu njima poznate loše obrasce u komunikaciji i ponašanju. Tada mogu da se opuste i odgajaju dete u dobroj emotivnoj klimi. 

Želja za materinstvom i očinstvom je najuzvišeniji cilj kojem ljudi mogu da teže. Međutim, taj predivan osećaj nekad mogu  da pokvare strahovi zbog razvoja trudnoće, odnosno ploda. Nauka je danas daleko stigla u brojnim domenima istraživanja, posebno u genetici. Ali, mnogo se zaboravilo na prirodne vrednosti. A one su tu, oko nas. Nekad je potrebno uzeti to što nas okružuje, da bismo spoznali lepotu življenja.

Postavite sebi pitanje kakav je kvalitet vašeg života.

O čemu je sve potrebno da dobro razmislite?

- Pre svega, o primarnoj porodici. Da li su vaši ili partnerovi roditelji, ili neke osobe iz vaših familija bolovale od hroničnih bolesti i kojih?  

- Neophodan je otvoren razgovor sa partnerom. Naime, ljudi se različito odnose prema bolesti. Neki je, jednostavno, zanemaruju. Ima onih koji godinama nisu vadili krv, niti su išli na bilo kakve preglede, tako da u dugom vremenskom periodu nisu kontrolisali stanje svog organizma. Čak su u stanju da trpe bolove, a poseta zubaru je za njih nešto apstraktno. Na drugoj strani su oni koji mnogo strahuju. Informacije koje se prikupljaju bi trebalo da se odnose na kontrolisanost i lečenje pojedinih bolesti kao što su kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, problemi sa kičmom, neurološki problemi, oboljenja očiju i slušnog sistema... Važno je da nakon prikupljanja podataka iz primarnih porodica i familija partneri budu zadovoljni njihovom brigom oko zdravstvenih problema i načinom lečenja.

- Kakva je vaša ishrana? Da li kupujete kvalitetne namirnice? Kako ih pripremate? Koliko obroka dnevno ima trudnica? Da li održava težinu ili se ubrzano goji? Da li uzima dovoljno tečnosti?

- Da li znate da, ukoliko trudnica preterano konzumira slatkiše, to može da naškodi bebi? Zbog toga može da bude veće porođajne težine, da joj mišići budu mlitaviji, da teže prohodava. Hiperaktivnost je redovna pojava kod dece uzrasta dve, tri i više godina ako unose mnogo čokolade.

- Koliko vremena trudnica provodi u šetnji, posebno tamo gde ima zelenila? Koliko dugo hoda, da li ima kondiciju? Da li plitko diše i često uzima vazduh?

- Kakav je kvalitet spavanja? Kakav je oblik i kvalitet kreveta, dušeka, jastuka? Da li se trudnica pretopljava ili joj je povremeno hladno?

- Da li trudnica ima stresnih situacija? Ako ih ima, koje su i kakva rešenja treba da pronađe? Da li se interesuje za svoj krvni pritisak, posebno ako povremeno varira?

- Koliko je trudnica informisana o potrebi da upražnjava određene fizičke aktivnosti, kako bi jačala svoj organizam. Naravno, u odnosu na stanje i odmaklost trudnoće.

- Da li je naučila da se opusti u toku dana tako što sluša muziku, ljuljuška se dok igra - jer zvuci, ritam i ljuljanje odgovaraju bebi u stomaku, koja se tada smiruje.

- Da li je trudnici poznato da posledice spoljašnje buke mogu da budu velike po bebu, što se ispoljava u nekom periodu rasta i razvoja po rođenju (npr. može da dođe do oštećenja sluha)...

- Da li u stanu ima dovoljno svetlosti, kakav je raspored prostorija i nameštaja? Da li treba nešto promeniti?

- Da li je trudnica regulisala sve u vezi sa profesionalnim statusom?

- Koliko se trudnica druži, koliko izlazi sa partnerom ili bez njega? Na koja mesta izlazi? 

- Da li trudnicu podržava partner u navedenim pitanjima? Da li se o svemu dogovaraju?

Neda Subota