Redovni pregledi kod ginekologa odagnaće strahove budućih mama kada je u pitanju zdravlje njihove, još nerođene, bebe. Postoji mnogo pitanja, kao i zabluda, kada su anomalije ploda u pitanju, a mi vam dajemo odgovore na ona najčešća.


Šta su, zapravo, anomalije ploda?

- Anomalija je promena strukture ili forme organa, dela organa, ili dela tela kod novorođenčeta.

Koliko su česte?

- Anomalije su relativno česta stvar. Javljaju se kod tri do pet odsto živorođenih beba. Drugim rečima, od 100 rođenih beba, tri do pet ima neku anomaliju. One su najčešći uzrok smrti pre prve godine života.

Da li su anomalije nasledne?

- Česta je zabluda da su sve anomalije nasledne, pa se razmišlja da, ako ih nemaju roditelji, zašto bi ih imala njihova beba. Naprotiv, vrlo mali deo anomalija je nasledan.


Kako na plod deluju infekcije majke, koje mogu da se dogode i u trudnoći?

- Od svih anomalija ploda, tri do deset odsto nastaje usled infekcija majke u trudnoći. Najopasnije su infekcije virusom rubeole, citomegalovirusom, toksoplazmom, herpes virusom, i slično. Ove infekcije, naročito u ranim nedeljama trudnoće, mogu da dovedu do teških anomalija srca ploda, do oštećenja na centralnom nervnom sistemu, jetri, očima, i na ostalim vitalnim organima tela.

U kojem periodu trudnoće se dijagnostikuju anomalije?

- Da li će i kada neka anomalija ploda da bude otkrivena, zavisi od nekoliko faktora, a najvažniji su: vrsta poremećaja, starost trudnoće, kvalitet ultrazvučnog aparata i, naravno, obučenost lekara koji obavlja pregled. Dijagnoza velikog broja malformacija je moguća već od 11. do 14. nedelje trudnoće (3. mesec), kada se trudnici predlaže detaljan ultrazvučni pregled, poznat kao „genetski sonogram prvog trimestra“. Zahvaljujući savremenoj tehnologiji (3D/4D ultrazvuku), dobro obučen ginekolog može rano i jasno da vidi, recimo - rascep usne i nepca u tri dimenzije, anomaliju na kičmi, deformitet stopala ili ruke, pa čak i veće anomalije srca.