Mada zvanična statistika još ne ohrabruje podacima o porastu nataliteta, buduće mame koje šetaju gradom svakako čine lepšom sliku naše prestonice. Ono manje lepo su krajnosti koje se tiču kontrole trudnoće. Dok jedan broj trudnica previše koristi prednosti ultrazvučnih pregleda (neke samo iz želje da vide svoju bebu, ili nestrpljive da saznaju pol), u porodilišta stižu i trudnice koje za devet meseci ne obave nijedan ginekološki niti ultrazvučni pregled.

Kada i zbog čega je važno da se kontroliše svaka fiziološka, odnosno normalna trudnoća, saznali smo iz razgovora sa dr sci med. Vojislavom Živanićem.

Test za otkrivanje trudnoće

Kada menstruacija kasni, žena najčešće prvo uradi test na trudnoću. On može da se radi iz krvi (Beta HCG) ili iz mokraće. Pozitivan test ne isključuje vanmateričnu trudnoću, stanje koje može da bude vrlo opasno po život žene. Upravo zbog toga, jedina sigurna dijagnoza trudnoće se postavlja uz pomoć ultrazvuka.

Prvi ultrazvučni pregled  

Radi se do osme nedelje graviditeta, a daje odgovore na pitanja: Da li je žena trudna? Da li je plod u materici? Da li postoji srčana aktivnost ploda? Koliko je trudnoća stara (nedelja gestacije)? Kada je termin porođaja?

Prvi ginekološki pregled

Tom prilikom, ginekolog uzima podatke o eventualnim oboljenjima trudnice, uključujući i alergije na lekove, preležane zarazne bolesti. Evidentiraju se raniji porođaji i pobačaji (ukoliko ih je bilo), kao i eventualna teža oboljenja u porodici trudnice i njenog supruga. Na osnovu svih tih podataka, procenjuje se da li trudnoća spada u normalnu (fiziološku) ili u visokorizičnu, koja zahteva pojačan nadzor.

Svakako, obavlja se i ginekološki pregled i kontroliše bris vagine i grlića materice. Radi se i Papanikolau test, ukoliko nije urađen u poslednjih šest meseci.

Trudnici se savetuje kako da se izbori sa uobičajenim simptomima u trudnoći, kao što su mučnina i povraćanje. U pitanju je normalna, prolazna pojava, koja bi trebalo da spontano prestane oko 16. nedelje. Inače, ovaj pregled, ali i svi ostali pregledi ginekologa obuhvataju kontrolu telesne težine trudnice i krvnog pritiska.

Laboratorijski nalazi

Analiza krvi i urina (eritrociti, leukociti, hemoglobin, glikemija i kompletna analiza urina) se uglavnom radi kada i kontrolni pregledi trudnice. Takođe, mora da se odredi krvna grupa i Rh faktor. Ukoliko je trudnica Rh negativna, do kraja trudnoće se kontrolišu Rh antitela. Buduće mame se upućuju i na test na rubelu (za one koje je nisu preležale), a preporučuje se i test na HIV, što je u svetu obavezno.

Kontrola grlića materice

Pored uobičajenih pregleda grlića, posebna kontrola je neophodna u 16. nedelji trudnoće, kako bi ginekolog procenio da li je potrebno da se stavlja serklaž ili ne.

Oprezno sa šećerom

Na kontrolnom pregledu u 28. nedelji se preporučuje test opterećenja na dijabetes (OGTT - oralni test tolerancije na glukozu), naročito ako je trudnica starija od tridesest godina, ili se kod buduće mame razvio neki od faktora rizika za šećernu bolest u trudnoći (gojaznost, na primer).

Pregledi pred kraj trudnoće

Na kontrolnom pregledu u 36. nedelji se (pored uobičajenog merenja krvnog pritiska i telesne težine) rade brisevi, određuju karlične mere, vrši kompletna kontrola urina, pregled dojki i akušerski pregled.

Nedelju dana pre kraja trudnoće, kontroliše se krvni pritisak, obavlja akušerski pregled i proverava CTG zapis (srčani tonovi bebe). U poslednjoj nedelji trudnoće, pregled se obavlja u bolnici u kojoj će trudnica da se porađa.

Što se tiče ultrazvučnih pregleda, uz prvi - koji se radi do osme nedelje trudnoće, neophodno je da se obavi po jedan ultrazvučni pregled od 11. do 14. nedelje, potom od 20. do 24. nedelje i od 30. do 34. nedelje trudnoće.