Dragocena pomoć patronažne sestre

Ne tako davno, mame su se za negu novorođenčeta pripremale slušajući savete iskusnijih žena iz svog najbližeg okruženja. Danas im se nudi više mogućnosti: od škole roditeljstva i bebi frendli programa, do radio i TV emisija i časopisa. No, bez obzira na stepen pripremljenosti za prve dane sa bebom, svakoj mami mnogo znači poseta i pomoć patronažne sestre.

Služba patronaže je važan segment primarne zdravstvene zaštite, te je imaju svi domovi zdravlja u Srbiji.

1. Obaveštavanje

Rad patronažne službe sa majkama i bebama se odvija tako što, čim mama sa bebom izađe iz porodilišta, sestre Halobebe o tome obaveštavaju patronažnu službu odgovarajućeg doma zdravlja. Služba Halobebe je, između ostalog, i spona porodilišta sa domovima zdravlja.

Svaka patronažna sestra ima svoj mikroreon koji, u proseku, obuhvata pet do šest hiljada stanovnika. Kada patronažna sestra dobije zvaničnu informaciju da se u njenom reonu «pojavila» mama sa novorođenčetom, ona istog dana odlazi u prvu posetu.

2. Prva poseta

Prva poseta obično traje oko dva sata. Za to vreme, sestra objašnjava mami kako se beba kupa (sestra okupa bebu prvi put u kući), kako se obrađuje pupak, na koji način se novorođenče presvlači, oblači... Sledećeg dana, ukoliko je mama spremna da svoju bebicu okupa, ona to i radi - pod budnim okom sestre, koja joj za to vreme pomaže. Događa se da se mama za ovaj čin (prvo kupanje bebe) oslobodi tek trećeg, četvrtog dana. Ali, sestra je tu da strpljivo objasni i ohrabri majku i za ovaj deo posla. Sestra nastoji da mamu obuči za sve što treba da se radi oko bebe.

3. Pravilan podoj

Druga važna lekcija dok traju posete patronažne sestre je pravilan podoj, tako da sestra stavlja bebu na maminu dojku i posmatra kako se odvija taj čin. Smatra se, inače, da je za preko 90 odsto neostvarenih podoja razlog upravo pogrešno prihvatanje i nepravilan položaj bebice koja je na dojci.

4. Koliko često

Dok je u porodici, sestra prati i odnos majke i bebe, odnosno cele porodice, pokazuje šta je važno i postepeno otklanja uočene nepravilnosti. Za to su posebno važni i standardi Dobre prakse, koje sestre imaju u svom vodiču, a na osnovu kojeg beleže program rada u svakoj porodici. Sestra ima obavezu da majku sa bebicom obilazi pet dana, pa i vikendom.

5. Rizične bebe

Ukoliko je beba pod rizikom, bilo zdravstvenim ili psihosocijalnim, sestra nastavlja rad sa porodicom onoliko dugo koliko je to potrebno i mami i bebi. Na primer, ako majka iz nekih razloga nije savladala osnovnu veštinu nege bebe, ili ima komplikacija sa dojenjem, posete sestre se nastavljaju - uz njihov međusobni dogovor. Ponekad je potrebno da se porodica poveže sa nekom od službi doma zdravlja, ili sa socijalnom, ili  sa odgovarajućom službom lokalne zajednice - što, takođe, radi patronažna sestra.

6. Nastavak

Odgovornost patronažne sestre za mamu i novorođenče ne prestaje ni posle pete posete, ili većeg broja poseta u koje ona ode jednoj porodici. Standardi je obavezuju na još dva obilaska u toku godine, mada istraživanja pokazuju da su ovakve posete  i češće. Neretko, između porodice i patronažne sestre se uspostavlja uzajamno poverenje i prijateljstvo, tako da na njenu pomoć često računaju i ostali članovi porodice, a ne samo mama i beba.

U beogradskim domovima zdravlja (ima ih 16), u patronaži radi 300, uglavnom viših medicinskih sestara. Osnovni zadatak ove službe je rad u porodici, sa porodicom, i za porodicu. Sve sestre, naročito poslednjih sedam, osam godina - posebno su edukovane za zaštitu majke i deteta. Jedan od njihovih zadataka je i rad sa trudnicama, što u praksi nije mnogo zaživelo, iako je utvrđeno takozvanim milenijumskim svetskim programom Zdravlje za sve do 2015. (sa njim je usklađen i naš nacionalni program za decu).

 M. Ajbl