Folna kiselina - značajna i za mamu i za bebu

Foto: Shutterstock

Potrebe za folnom kiselinom u trudnoći su znatno veće, a razlozi za to su rast materice, povećanje volumena krvi, rast i razvoj posteljice i ploda.

Tokom trudnoće, sekrecija hormona se radikalno menja, uzrokujući fizičke i emocionalne promene kod većine žena, i to već u prvom trimestru. Nivo estrogena i progesterona je do sto puta viši nego obično, a nakon porođaja se naglo smanjuje na nivo pre trudnoće. Tada se sekretuje prolaktin, stimulišući produkciju mleka. Tokom trudnoće, placenta luči hormon relaksin. On omekšava tkiva i ligamente koji podržavaju razvoj materice, odnosno olakšava širenje karlice za vreme porođaja. U toku graviditeta se povećava i proizvodnja endorfina (morfinu sličnog hormona, koji je prirodni analgetik - sredstvo protiv bolova, ali i sredstvo za smirenje), a najviši nivo dostiže za vreme porođaja.

Vreme je za promenu navika

Ove hormonske promene mogu da dovedu do jutarnje mučnine u prvom trimestru, naročito ako ishrana nije adekvatna. Osim toga, loša ishrana tokom trudnoće može da dovede do defekata ploda na rođenju. Standardna ishrana sa visokim sadržajem masti, soli, šećera i malom količinom ugljenih hidrata, siromašna esencijalnim vitaminima i mineralima - može da kompromituje zdravlje novorođenčeta. Inače, i plod i buduća majka imaju povećane potrebe za folnom kiselinom i vitaminom B12.

Važna je prevencija

Folna kiselina, vitamin B6 i B12 preveniraju najčešće komplikacije trudnoće kao što su spontani pobačaji, odlubljivanje posteljice, prevremeno rođenje, mala telesna masa na rođenju, defekti neuralne cevi, ozbiljne abnormalnosti mozga i kičmene moždine. U najvećem riziku su žene koje već imaju decu sa nekim od tih defekata. Jedno od najvažnijih medicinskih otkrića 20. veka je da se suplementacijom folne kiseline postotak oštećenja nervnog sistema novorođenčeta smanjuje za 50 do 80 odsto. Važno je naglasiti da se većina oštećenja uzrokovanih deficitom folne kiseline javlja tokom prvih nekoliko nedelja trudnoće. Stoga je suplementacija pre začeća neophodna, naročito ako su buduće majke koristile oralne kontraceptive - zbog toga što propratna pojava korišćenja može da bude i smanjenje nivoa folne kiseline u serumu.

 
Dobri izvori folata su: brokoli, karfiol, prokelj, špargle, kupus, zelene paprike, tikvice, krastavac, cvekla, pasulj, avokado, dinja, grejpfrut, papaja, sok od paradajza, semenke od suncokreta...

Značaj folne kiseline

Folat je vrsta B vitamina (B 9) koji se nalazi u hrani, dok je folna kiselina forma folata u vitaminskim suplementima.  

Dnevni meni za adekvatno uzimanje folata
Doručak: grejpfrut, dva tosta sa puterom, mleko
Užina: pomorandža
Ručak: spanać sa mlekom, dva jajeta, dva parčeta hleba
Užina: graham kreker, sir, banana
Večera: pileće meso sa pirinčem, špargle, jogurt

Folna kiselina je odgovorna za mnoge funkcije u našem organizmu. Veoma je značajna prilikom deobe ćelija, a posebno u procesima diferenciranja i rasta ćelija embriona i fetusa. Folna kiselina ima zapaženu ulogu i u metabolizmu nervnih ćelija, a zajedno sa vitaminom B12 je neophodna u stvaranju novih krvnih ćelija. Folat, takođe, pomaže razvoj crvenih krvnih ćelija i ima važnu  ulogu u prevenciji srčanih bolesti.

Potrebe za folnom kiselinom u trudnoći su znatno povećane. Razlozi za to su rast materice, povećanje volumena krvi, rast i razvoj posteljice i ploda. Dnevne potrebe za folnom kiselinom u toku graviditeta se povećavaju gotovo 100 odsto i obično nisu zadovoljene samo unosom hrane. S obzirom da posledice njenog manjka značajno utiču na rast, funkciju razmnožavanja, kao i stvaranje krvnih ćelija, trudnoća predstavlja kritični period za unos dovoljnih količina folne kiseline.

Preparati se dobro podnose

Uzimanjem folne kiseline je moguće sprečiti nastanak defekata neuralne cevi, a smanjuje se i rizik od nastanka spontanog pobačaja. Pod „defektima neuralne cevi“ se podrazumeva grupa urođenih anomalija, kada ne dolazi do potpunog zatvaranja neuralne cevi. Iz ovih razloga se preporučuje dodatak folne kiseline ishrani u trudnoći. Preparati folne kiseline se dobro podnose i nemaju neželjenih dejstava. Preporučena doza folne kiseline je 800 mikrograma dnevno, tri meseca pre planirane trudnoće, a od početka trudnoće, najmanje do kraja prvog trimestra - 400 mikrograma dnevno. Ukoliko je u porodici već rođeno dete sa neuralnim defektom, preporučena doza je pet miligrama na dan, a ova doza smanjuje rizik defekata neuralne cevi za 85 odsto.

Prevelike doze tokom trudnoće (više od 1000 mikrograma) nose rizik od smanjene apsorpcije cinka, minerala koji je potreban za fetalni rast i imunitet, kao i za zaštitu majke od infekcije.

Prim. dr sci med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista