Da li trudnice mogu da uživaju u kafi?

U trudnoći treba prekinuti ili bar smanjiti unos kofeina jer on loše utiče i na trudnoću i na bebu.

Kofein se ne nalazi samo u kafi, već i u mnogim drugim proizvodima koje svakodnevno konzumiramo. Na to posebno treba obratiti pažnju u trudnoći. Vrlo često buduće mame dobijaju donekle konfuzan odgovor kako je najbolje da u potpunosti prekinu sa unosom kofeina. Ali, u slučaju da baš ne mogu da se odreknu te navike, dve šoljice kafe dnevno bi trebalo da budu limit. 

 

Da li kofein ima uticaja na bebu?

Svakako, jer kofein lako prolazi kroz posteljicu. Osim toga, vreme koje je potrebno da se polovina unetog kofeina resorbuje u organizmu je produženo kod trudnica. Naime, tokom prvog tromesečja - vreme potrebno da se kofein, koji je unet u organizam, smanji na polovinu je šest sati (kod žena koje nisu trudne potrebno je tri sata), a u trideset petoj nedelji trudnoće to vreme se produžava na čak osamnaest sati. Izvesna količina kofeina u tom periodu ulazi u amnionsku tečnost i krv pupčane vrpce, i nalazi se u mokraći i krvi novorođenčeta.  

Sigurno je da beba oseća efekte kofeina. Različite studije su pokazale da čak i umerena količina ove supstance utiče na promenu ritma rada srca fetusa, kao i da uzrokuje izvesne promene što se tiče njegovih pokreta. Naime, mnoge trudnice su primetile da beba ima življe pokrete nakon što popiju šoljicu kafe. Fetalna «gimnastika» je ponekad neugodna, ali to nije strašno. Međutim, konzumiranje kofeina može da ima i neke ozbiljnije efekte.

 

Šta kažu istraživanja?

Postoje dokazi da izuzetno veliko unošenje kofeina (osam šoljica kafe) može da poveća rizik od pobačaja, ili da utiče na rađanje bebe sa malom telesnom masom. Osim toga, primećeno je da povećan unos kofeina može da dovede do prevremenog porođaja.

Buduće mame ipak mogu da odahnu. Mnoge studije ukazuju da unošenje kofeina u skromnim količinama ne predstavlja rizik za bebu, tako da ne moraju da se odreknu omiljene šoljice jutarnje kafe.

Istraživanja Svetske agencije za standarde u ishrani (FSA - Food Standard Agency) pokazuju da su rizici po trudnoću prisutni tek u slučajevima konzumiranja više od 300 miligrama kofeina dnevno.

Ako ste čvrst karakter, pa možete da se odreknete konzumiranja kafe u potpunosti, budite oprezni sa drugim proizvodima koji sadrže kofein: koka kola i sve vrste kola, crni i indijski čaj, energetski napici, čak i čokolada (no, nije baš toliko strašno - «sigurna» granica je čak do 300 grama).

Bilo koja kombinacija navedenih proizvoda sa kofeinom ne sme da prekorači dnevni unos od 300 miligrama kofeina. U tome može da vam pomogne sledeća tabela:

 

Proizvod

šolja instant kafe - 100 mg

šoljica instant kafe - 75 mg

šoljica turske kafe - 100 mg

šolja čaja - 50 mg

čaša koka-kole ili bilo kojeg kola napitka - 40 mg

energetska pića - 80 mg

50 g crne čokolade - 50 mg

50 g mlečne čokolade - 30 mg

 

Da li je kafa bez kofeina dobar izbor?

Zrno kafe se sastoji od 26 odsto komponenti rastvorljivih u vodi -  koje daju aromu kafi, 74 odsto komponenti koje nisu rastvorljive u vodi i 1,2 odsto kofeina. Da bi se odstranio kofein, u najvećem broju slučajeva se zrna sveže kafe potapaju u hemijski rastvor koji apsorbuje kofein, a on se potom odvaja od zrna kafe. Proces se ponavlja sve dok se procenat kofeina ne svede na zadovoljavajući nivo. Iako je njegova količina smanjena na dva do šest miligrama po šoljici kafe, za opisani proces se koriste hemijske materije koje su često još štetnije od samog kofeina. Zbog toga se ovakve vrste kafa ne preporučuju trudnicama i mamama koje doje.

 

Gde se sve nalazi kofein?

Kofein je prirodna supstanca koja se nalazi u lišću, semenu ili plodu više od šezdeset poznatih biljnih vrsta širom sveta. Piće i hrana kod kojih se u procesu proizvodnje koristi ta prirodna supstanca, automatski sadrže i određenu količinu kofeina. Inače, on se u  proizvodnji dodaje sa namerom da se poboljša ukus ili dobije specifična aroma. Često se dodaje i lekovima, jer kod pojedinih poboljšava efikasnost.

Kofein ima uticaja na kardiovaskularni i nervni sistem. Saznanje da utiče na nervni sistem datira vekovima, još od kada su pastiri u Etiopiji primetili da ovce koje pasu na poljima divlje kafe ostaju budne po celu noć.

 

Daniela Petrović

Dodaj: del.icio.us | Digg