Truba je najpopularniji limeni duvački instrument, i odlikuje se oštrim, svetlim i prodornim zvukom. Ona je najmanji predstavnik svoje porodice instrumenata, u koju još spadaju horna, trombon i tuba, i registarski je najvišeg tonskog raspona. Takođe, truba je veoma izražajan melodijski instument, koji, zahvaljujući usavršenom sistemu ventila i izvođačkoj tehnici, dostiže visok stepen virtuoziteta.

Truba je zbog svojih karakteristika nezaobilazna i kao solistički instrument, kao učesnik kamernih sastava, i kao orkestarski instrument. Osim u tradiciji evropske klasične muzike, truba je veoma značajna za muzičke žanrove Početna godina učenja je, pre svega, rezervisana za savladavanje tehnike disanja, postavljanje tona, i usvajanje određenog načina razmišljanja nastale u dvadesetom veku, kada su njene tehničke mogućnosti najviše došle do izražaja. Vremenom je, zahvaljujući velikanima poput Luisa Amstronga i Majlsa Dejvisa, truba čak postala svojevrstan simbol džez muzike. Za dobrog, školovanog trubača uvek ima posla - od duvačkih sekcija simfonijskih orkestara, preko džez orkestra – tzv. "Big benda", manjih džez sastava, raznih vrsta duvačkih orkestara (vojni, školski, narodni), pa do brass sekcija rok i pop sastava, koji u svoje žive nastupe, radi punoće i većeg intenziteta zvuka, veoma često uključuju i trubače.

Najvažnija je dobra tehnika

Prema načinu proizvodnje tona, truba pripada duvačkim instrumentima sa levkastim nausnikom. To znači da glavnu ulogu pri proizvodnji tona imaju usne svirača, koje su mađusobno spojene, i priljubljene uz otvor levkastog Džez usavršavanje i kod nas
Od 1995. godine, u Beogradu, u Muzičkoj školi "Stanković", postoji i džez odsek srednje muzičke škole. U okviru ovog odseka, između ostalih instrumenata, može se učiti i truba. Srednjoškolsko obrazovanje na džez odseku traje četiri godine, a učenik posle završene škole dobija diplomu džez muzičara. Na odsek se mogu prijaviti trubači sa završenom osnovnom muzičkom školom, a zahvaljujući širokom rasponu školskih predmeta - od džez do klasične muzičke tradicije, uspešni učenici školovanje kasnije mogu nastaviti na mnogim muzičkim koledžima i univerzitetima.
nausnika, gde treperenjem puštaju i prekidaju protok vazduha u cevi, formirajući tzv. «stojeći» talas. Ova specijalna tehnika je preduslov za bilo kakav napredak u sviranju na trubi, i prvo je što se uči kada se dete upoznaje sa intrumentom. Zbog toga je početna godina učenja, pre svega, rezervisana za savladavanje tehnike disanja, postavljanje tona, i usvajanje određenog načina razmišljanja, što će sve zajedno obezbediti učeniku dobar temelj za učenje kompozicija iz repertoara klasične muzike, džeza, pop i rok, pa i narodne muzike. U kasnijim fazama, proširuju se tehničke mogućnosti i povećava se opseg sviranja, uči se legato tehnika, i naravno lestvice, koje su vrlo važne za buduće sviranje improvizacija. U svakom slučaju, bez klasičnog muzičkog obrazovanja, bez dobre tehnike i osećaja za intonaciju, ritam, i grupno muziciranje, trubač će se teško snaći u bilo kom muzičkom pravcu.