Svi smo čuli priče, bilo iz prve ruke ili prijatelja, o muškarcima koji odbijaju da čuvaju svoju decu, jer oni nisu dadilje, ili da pomažu oko kuće, jer rade ili misle da je to isključivo “ženski posao”. Neverovatna, inteligentna, sposobna bića koja iz nekih neobjašnjivih razloga nisu spremna da dele fizička ili mentalna opterećenja.

Na sreću, i dalje se mogu naći izuzeci...

Tata Džon Hoksi je na svom Fejsbuk profilu objavio snažnu poruku upućenu svim bračnim partnerima koji na neki način osećaju da o njima treba da se brine, a da oni nimalo ne ulažu i ne brinu o onima koje vole:

A friend came to my house for coffee, we sat and talked about life. At some point in the conversation, I said, “I’m...

Posted by John Hoxie on Thursday, 6 July 2017

"Pre nekoliko dana jedan od mojih prijatelja došao je na kafu. Neko vreme smo sedeli i pričali o uobičajenim stvarima i životu, a onda sam u jednom trenutku ustao i rekao: “Idem da operem sudove, vraćam se odmah.”

Pogledao me je kao da sam rekao da idem da napravim svemirski brod, a onda mi se obratio fino, ali pomalo zbunjeno: “Baš je lepo što pomažeš ženi. Ja svojoj ne pomažem, jer kada to uradim, nikad zauzvrat ne dobijem ‘hvala’. Prošle nedelje sam oribao pod i nije mi se ni zahvalila.”

Oprao sam sudove, vratio se i probao da mu objasnim da ja “ne pomažem” svojoj supruzi. Zapravo, njoj nije potrebna nikakva pomoć, potreban joj je partner. Ja sam njen partner, živimo zajedno i naše obaveze oko kuće su podjednake, to nije nikakva pomoć. 

Ja ne pomažem svojoj ženi da očisti kuću, jer i ja živim u njoj i treba da je čistim isto koliko i ona.

Ja ne pomažem svojoj ženi da kuva, jer i ja jedem i ja treba da kuvam takođe.

Ja ne pomažem svojoj ženi da opere sudove nakon jela, jer i ja jedem iz njih.

Ja ne pomažem svojoj ženi oko dece, jer su ona i moja deca i moj posao je da im budem otac.

Ja ne pomažem svojoj ženi da opere, opegla i složi veš, jer taj veš takođe pripada meni i našoj deci.

Ja nisam pomoć u kući, ja sam deo te kuće. A što se tiče zahvaljivanja, pitao sam prijatelja kada je poslednji put rekao hvala svojoj ženi nakon što je ona oribala podove, oprala prozore, skuvala ručak, oprala sudove, veš... Kada joj je rekao: “Vau, dušo! Ti si fantastična!”

Da li vam se to čini apsurdno? Da li vam je čudno? Kada ste, jednom u životu, očistili pod, očekivali ste, u najmanju ruku, nagradu za izvrsnost... Zašto? Nikada niste razmišljali o tome, prijatelju?

Možda zbog toga što vas je “mačo kultura” naučila da je to njen posao.

Možda zato što su vas naučili da sve to treba da se obavi, a da vi ne mrdnete prstom?

Onda je pohvalite isto onako kako biste vi želeli da vas ona pohvali. Na isti način, sa istim intenzitetom. Pružite joj ruku, ponašajte se kao pravi saputnik, a ne kao gost koji dolazi samo da jede, spava, kupa se i zadovoljava svoje potrebe... Osećajte se kao deo svoje kuće. 

Prave promene započinju se u našim domovima, da naučimo naše sinove i ćerke pravi smisao i osećaj zajedništva!”

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama