Sa puna četiri meseca beba sve više kontroliše pokrete ruku. To znači da je manje prisutno refleksno hvatanje i da se pojavljuje voljno, odnosno ciljano hvatanje predmeta koji se nađu na dohvat ruke.

Između 4. i 6. meseca se javljaju prvi znaci koordinacije ruka-oko i pokušaji da se dohvati igračka. Zato treba birati igračke jasnih i živih boja (crvena, žuta, plava, zelena ), a podloga na kojoj su treba da bude u suprotnoj boji da bi beba mogla da ih uoči. U ovom uzrastu, beba i dalje ne može dobro da proceni udaljenost pa često promaši kada posegne za nečim, ali se to sve ređe dešava.
Hvatanje i dosezanje su veoma važne i složene veštine kojima beba treba da ovlada i da ih usvrši za šta joj je neophodna pomoć roditelja

Beba sa punih pet meseci može potpuno da otvori šaku sa odvojenim palcem tako da počinje da hvata, u početku veće predmete a kasnije i sitnije. Ako joj date kocku obuhvatiće je čitavom šakom, a ubrzo će početi i da gleda drugu dok jednu drži u ruci.

Sledeća faza je hvatanje predmeta obema rukama, udaranje jednom igračkom o drugu, zatim bacanje i osluškivanje šta se nakon toga događa. Šestomesečna beba i dalje igračke stavlja u usta da bi ih istražila, ali kako počinje da dominira potreba za iskustvom dodirom, i to se sve ređe dešava.

Dozvolite detetu da samo osmisli igru!
Igrajući se kockama i slažući ih, dete počinje da vidi svet u tri dimenzije, stiče osećaj za prostor. Za to mu treba čvrsta podloga na kojoj će se igrati, najbolje na podu, i dovoljno mesta da može da gradi, ruši i ponovo gradi. Nekada se deca igraju kockama na nama neobičan i neverovatan način (na primer, pokušavaju da grade toranj od vrha na dole), ali ih u tom pokušajima nikako ne treba sputavati. Rušenje tornja je takođe važno i ne treba se ljutiti na dete kada svaki put sruši ono što ste vi sagradili, ono tako uči da može da utiče na nešto i da to promeni. Osećaj moći koje dete tada ima pomoći će mu da odraste u samouverenu osobu. Detetu ne treba pokazivati šta se radi sa kockama, dete će to samo otkriti.

U ovom periodu treba podsticati hvatanje igračaka koje vise (gimnastička sprava za vežbanje), igre loptama različitih veličina (lopte na naduvavanje su posebno pogodne za stimulisanje okretanja bebe sa leđa na stomak), hvatanje igračaka u središnjoj liniji i preko nje (na suprotnoj strani), prebacivanje manjih igračaka iz jedne u drugu ruku (male loptice), hvatanje igračaka obema rukama (veće lopte), držanje igračke u jednoj ruci i posezanje za drugom u sedećem položaju.

U sedmom mesecu beba počinje da uočava položaje, udaljenost, oblike, veličine tako da kocke sa svojim karakteristikama u potpunosti zadovoljavaju ove potrebe. Mlađa deca ne umeju precizno da nameštaju kocku na kocku pa za njih treba odabrati one koje se slažu a ne uglavljuju se.

Kada u osmom mesecu dete počne da traži skriveni predmet, ponudite mu malu kocku ili neku sitnu igračku poklopljenu velikom kockom. Za uvežbavanje bacanja i praćenja gde je završila bačena igračka, takođe mogu da se koriste kocke jer su otporne na udarce i neće se otkotrljati daleko kao lopte.

Od 12. meseca treba ponovo dodatno stimulisati manipulativne sposobnosti i koordinaciju oko-šaka. Dete treba da drži jednu igračku i da je istovremeno dodiruje drugom, da je premešta iz jedne u drugu ruku, stavlja manju kocku u veću i dalje udara jednom o drugu, baca, igra se sa tri predmeta istovremeno, privlači udaljeni predmet, za šta takođe mogu da se koriste kocke.

Sa 15 meseci, dete može da drži dva do tri predmeta u jednoj ruci, a pojedina deca mogu da grade toranj od dve kocke. Većini to polazi za rukom sa godinu i po dana, a svi to mogu sa 20 meseci. Kada napune dve godine deca mogu da sagrade toranj od četiri kocke. (Navedeni uzrasti u kojima dete može nešto da uradi su okvirni, služe samo za orjentaciju, a svako dete ima svoj sopstveni put sazrevanja).

Malo je igračaka kojima se deca dugo igraju i koriste za različite aktivnosti. Igrajući se kockama, ona prvenstveno vežbaju spretnost prstiju koja će im služiti kasnije za crtanje i pisanje. Gruba motorika se vežba kroz nošenje kocki, podizanje, slaganje raznih oblika. Takođe, deca usavršavaju pokrete ruku i šaka, razvijanju maštu, a saznanje da jedna veća može da zauzme mesto više manjih i da mogu da se grupišu, doprinosi kasnijem razumevanju matematike. Zato je važno da se kockama podjednako igraju i devojčice a ne samo dečaci kojima se one tradicionalno kupuju. 

Snežana Milanović je diplomirani medicinar fizioterapeut i stručni saradnik magazina

Snežana Milanović, fizioterapeut

Snežana Milanović je diplomirani medicinar fizioterapeut. Osnivač privatne prakse 1997. godine - "Centar za korektivnu gimnastiku SM".  Stručni saradnik magazina "Mama" od 2000. godine. Osnivač Grupe za podršku roditeljstvu "Porodično gnezdo".  Stručni saradnik, predavač u "Školi roditeljstva Nada Lazić" i autorizovanoj " Prenatal" školi. Koautor priručnika "Od zdravih roditelja do zdravog potomstva".  Licencirani IAIM instruktor masaže beba.

Kontakt: centarsm@sezampro.rs

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama