Motorni razvoj

Dete treba samostalno da hoda, taj hod treba da bude stabilan i recipročan. Kada trči nema reciprociteta i pri tom gazi celim stopalom. Pred preprekama gubi ravnotežu i pada ili se neuspešno zaustavlja. Uz pridržavanje skakuće sa obe noge. Samostalno, bez pridržavanja, može da čučne. Dohvati željenu igračku i vrati se u početni stojeći položaj. Dete može da se penje uz stepenice, pridržavajući se jednom rukom i na isti način silazi niz stepenice. I pri penjaju i pri silasku niz stepenice iskorak izvodi uvek istom nogom, a drugu dovodi do nje. 

U 22. mesecu dete će rado da se penje na predmete kao što su stolica, krevet, komoda i da se spušta niz njih. Voli da se igra sa loptom, šutira je spretno nogom, a pri tom ostaje stabilno. 

Sa dvadestčetiri meseca dete može duže da hoda bez zamaranja, hod treba da je automatizovan i ekonomičan. Penje se i silazi niz stepenice samostalno uz pridržavanje, ali sada naizmeničnim iskoracima leva pa desna noga ili desna pa leva noga i tako naizmenično dalje.

Pogledajte i Psihomotorne veštine jednoipogodišnjaka: Skačem,"pišem" i sve mogu sam!

Ovo je period kada uvežbava i stiče preciznost u već usvojenim diferenciranim aktivnim pokretima. Igra se sa kreativnim igračkama koje podrazumevaju dobru koordinaciju. Može spretno da drži olovčice.  Slaže do šest kocaka u vertikalu.  Mnogo veštije se služi kašikom.

Razvoj intelektualnih sposobnosti

Kada je u pitanju razvoj intelektualnih sposobnosti dete sve više dovodi predmete u vezu i jednim deluje na drugi (na primer gura ključ u bravu, stavlja novac u novčanik i sl.), inteligentno uklanja i premošćuje prepreke koje ga ometaju u igri. Na zahtev spaja predmete po obliku i boji (dve kocke, dve lopte, dve crvene igračke). Na zahtev može u gomili igračaka da pronađe traženu igračku. Može na sebi da imenuje šest delova tela. 

Pogledajte i Psihomotorni razvoj jednogodišnjaka: Vidi, mama, šta sve mogu!

Razvoj glasovne komunikacije

U govornoj komunikaciji pored imenica i glagola upotrebljava i prideve (daj malu loptu). Može da sklapa rečenice od tri reči. Treba da ima u upotrebi oko 200 reči. Na postavljeno pitanje „Kako se zoveš?“ ume da kaže svoje ime. U emocionalnom razvoju počinje da pokazuje i elemente empatije, raduje se ili rastuži sa drugima posebno kada je majka u pitanju. Takmiči se sa vršnjacima u igri u smislu ko će pre ili ko će više. Dete se i dalje često igra samo, ali povremeno daje prostor za uključenje vršnjaka (na kratko im daje igračku ili im pokaže šta ima). Insistira na samostalnosti pri hranjenju – pije samo iz šoljice, samo jede kašikom. Insistira na samostalnosti i pri svlačenju – samo skida pantalone, košuljicu, čarapice i cipelice.

Pogledajte i Dvogodišnjaci: problematična "neću" faza

Šta bi roditelji trebalo da urade

Ako vam se čini da vaše dete ne ispunjava jednu ili više od jedne razvojne norme treba da se obratite pedijatru. Nekad takva razvojna zakašnjenja ukažu na problem, a najvažnije je prepoznati ga što ranije ukoliko postoji. Što ranije počne da se rešava problem mnogo su veće šanse da će se uspešno rešiti i da će vaše dete sustići svoje vršnjake i imati dobar temelj za zdrav dalji rast i razvoj.

*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama.

Magistra defetktoloških nauka, naučno područje – somatopedija.

Mr sc. Sandra Ilanković, defektolog

Sandra Ilanković rođena je 2. novembra 1973. godine u Beogradu. Završila je Visoku školu za fizioterapeute i stekla zvanje strukovnog fizioterapeuta. Na Defektološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala 1998. godine – smer somatopedija. Magistarsku tezu pod nazivom: "Neonatalni faktori rizika i rani psihomotorni razvoj deteta", odbranila je 2009. na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu i stekla akademski naziv magistra defetktoloških nauka, naučno područje – somatopedija. Radila je na Klinici za rehabilitaciju "Dr M.Zotović" u Beogradu  kao fizioterapeut na Fizikalnoj terapiji i rehabilitaciji. Iskustvo u praktičnom radu sa pacijentima stekla je radeći kao dipl. defektolog somatoped pri Rp kabinetu koji je funkcionisao u okviru Zdravstvenog centra sportskog kluba "Crvena zvezda". Autor i koautor mnogobrojinih stručnih radova, a saradnik u pet naučnih monografija/udžbenika iz oblasti rehabilitacije i specijalne edukacije kod dece sa razvojnim i psihomotornim rizicima i oštećenjima. Monografije su dobile značajna jugoslovenska i međunarodna priznanja i  prihvaćene su od Nastavno-naučnih veća za udžbenike na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Medicinskom fakultetu i VMS Zemun. Aktivni je učesnik više kongresa i stručnih skupova iz oblasti defektologije i rehabilitacije. Od  juna 2007. godine zaposlena kao saradnik u nastavi, a  od maja 2010. godine kao predavač  u Visokoj medicinskoj školi strukovnih studija  “Milutin Milanković”  u Beogradu. Saradnik Logopedsko edukativnog centra ”Čabarkapa” od 2015. godine.

Kontakt: office@logoped-drcabarkapa.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama