Držanje tela ili postura je karakteristika ljudskog bića, čoveka, stvarana kroz evoluciju i predstavlja statičko (u miru) i dinamičko (u pokretu) ponašanje tela u prostoru i međusobnom odnosu sa okolinom.

U osnovi posture je dobro koordinisana aktivnost antigravitacione muskulature, tj. mišića koji se suprotstavljaju sili zemljine teže tako se i dete kroz razvoj motorike "navikava" i "bori" sa silom zemljine teže da bi se uspravilo i prohodalo.

Prva i druga godina života su periodi kada zbog intenzivnog rasta i razvoja telesne težine može nastati loše držanje tela.

Naravno, loše držanje može biti posledica poremećaja mišićnog tonusa, ako bi se osvrnuli na najmlađi uzrast, na novorođenče, veoma je važno da se sve bebe rođene iz visoko rizičnih trudnoća i bebe koje nisu rođene prirodnim putem (hitan carski rez, forcep ili vakuum tehnika) suviše brz ili produženi porođaj budno prate u njihovom razvoju i ukoliko je potrebno na vreme počnu proces lečenja kako bi dete imalo sinhronizovan psihomotorni razvoj.

Ako izostane neka od karika u sazrevanju psihomotorike, ako se neke od faza preskoče u razvoju kao jedna od posledica javiće se poremećaj posture!

Zatim sedma godina, kada dolazi do prelaska iz predškolskog u školsko doba, takođe, je jedan od kritičnih perioda za usvajanje lošeg držanja tela jer dete čekaju brojne nove aktivnosti, od dugog sedenja u školskoj klupi, opterećenja kičme težinom ranca ili đačke torbe kao i pisanja u nepravilnom položaju.

 

Iz tog razloga dete treba da bude pripremljeno kako psihički tako i fizički za novo životno doba. Roditelji su ti koji svako i diskretno odstupanje u razvojnoj fazi na vreme treba da rešavaju kako bi njihovo dete u funkcionalnom smislu moglo da odgovori novim zahtevima a da se izbegne razvoj deformiteta kičmenog stuba kao što su kifoza (krivljenje kičme prema nazad), skolioza (bočno krivljenje kičme), ravna leđa kada ne postoje fiziološke krivine kičmenog stuba. 

Postura, držanje tela zavisi od krupne tj. grube motorike koja podrazumeva sposobnost izvođenja pokreta ruku, nogu ili tela sa određenom kontrolom.

Sa druge strane, fina motorika je sposobnost da se prave precizni sitni pokreti prstima uz zadržavanje dobre koordinacije između prstiju i oka. 

Fina motorika se razvija rastom – od početnih nespretnih pokušaja deteta da samostalno koristi kašiku, pokreti ruke tj. šake vremenom postaju precizniji, sve do momenta kada dete može da uzme olovku i da je kontroliše. 

Za uspešno ovladavanje procesom pisanja koje dete čeka u školi, potrebno je najpre razviti finu motoriku mišića šake i prstiju. 

Dakle, fina motorika je od suštinskog značaja za pisanje, što predstavlja dovoljan razlog da se ta veština razvija i kod kuće, mnogo pre polaska u školu. Razvoj grafomotoričke sposobnosti započinje u uzrastu od 18 meseci i traje do polaska u školu.