Bebe vole pažnju, a najbolji način da im poklonite pažnju jeste da budete sa njima, igrate se sa njima, čitate im, vodite ih u šetnju. Dok su još ovako male njihova jedina radost i zadovoljstvo je prisustvo mame i tate i osećaj sigurnosti i sreće koje roditelji svojim brižnim, nežnim ponašanjem pružaju svojoj deci.


Pročitajte i... Bebin osmi mesec: Vreme je za igru!


U devetom mesecu života bebe se veoma brzo razvijaju, a kako bi pratili njen razvoj, roditelji bi trebalo da budu upoznati sa psihomotornim razvojnim normama u ovom periodu detetovog života.

Evo šta bi sve devetomesečna beba trebalo da zna i radi...


Ovo je mesec kada vaša beba treba da pokaže motorni obrazac puzanja koje će se prvo manifestovati bauljanjem kada je beba na stomaku ("tuljanovo kretanje"). U sedeći položaj dete bi trebalo da dolazi samo i da ga održava uspravljenih leđa (iz ležećeg položaja na stomaku zauzima sedeći položaj). Sedenje je stabilnije i sigurnije i taj položaj beba može da održava duži vremenski period, najmanje oko dva minuta, a neke bebe će i mnogo duže uživati sedeći i igrajući se igračkama. Vaša beba treba da zna i da samostalno izađe iz ovog položaja. Stimulišite bebu da se, kada sedi, odupire ručicama iza leđa jer tako započinje razvoj posteriorne ravnoteže (da beba ne pada u nazad). Tokom ovog meseca dete će moći da stoji uz pridržavanje kratak vremenski period i da se iz sedećeg podigne u stojeći položaj.

Kada je u pitanju razvoj koordinacije pokreta ruku i koordinacije oko-ruka, beba se rado igra predmetima (igračkama). Držeći ih u rukama, ona ih voljno okreće i, zahvaljujući većem broju aktivnih motornih jedinica, odnosno većoj snazi mišića, ona se sada duže igra ponuđenim predmetom. 

Dete sada često baca predmete iz ruke, pažljivo prati njiihov pad i uporno nastoji da ponovo dođe do njih. Ova aktivnost prerasta u igru koju vrlo često ponavlja. Ako detetu ponudimo igračku odgovarajuće veličine i oblika prihvatiće je „tri-pincetnim“  hvatom (angažuje palac, kažiprst i veliki prst). Svoju pažnju i dalje nastavlja da vezuje za detalje na predmetima.

U razvoju perceptivnih sposobnosti jasno je izdiferencirano vizulno (čulo vida) i auditivno (čulo sluha) opažanje. Tokom ovog perioda dete se uči i da razlikuje prostorne odnose – šta je gore, dole, napred, nazad, unutra, napolju. Razvoj intelektualnih sposobnosti ide u smeru povezivanja iskustva koje je beba do tad stekla i koristi ga u sličnoj, sledećoj situaciji u kojoj se nađe. Počinje i razvoj i manifestacija asocijativnog učenja.

Što se tiče glasovne komunikacije i na tom polju treba da dođe do napretka. Beba počinje da izgovara dvostruke slogove koje možemo smatrati prvim rečima, kao što su ma-ma, ta-ta, daj-daj, pa-pa. Neke bebe će pljeskati rukama i igrati taši-taši i mahati ručicom uz slogove pa-pa. Razumeće značenje nekih reči, a ukoliko u ovom peridu i shvati šta znači reč "ne", neće vas baš uvek poslušati. 


Kada je u pitanju emocionalni razvoj i socijalizacija, pojaviće se želja da samostalno jedu. Neke bebe će moći i same da piju iz šolje. Reagovaće na jednostavne komande izražene gestom kao što je: „Daj mi to”,  uz ispruženu ruku ka bebi. Na svoje ime ili nadimak reagovaće okretanjem glave ka osobi koja je doziva.



Majka je i dalje centar fokusa deteta i sa njom će najradije da se igra i provodi vreme. Jasno će da razlikuje ukućane od nepoznatih osoba i reakcija plača kada vašu bebu uzme nepoznata osoba biće očekivana.


Dragi roditelji, ako mislite da vaša beba ne usvaja nove funkcije u očekivanom redosledu za uzrast, proverite vaše sumnje sa stručnim licem, blagovremenom stimulacijom psihomotornog razvoja možete sprečiti komplikacije koje se mogu ispoljiti u kasnijem uzrastu.

Magistra defetktoloških nauka, naučno područje – somatopedija.

Mr sc. Sandra Ilanković, defektolog

Sandra Ilanković rođena je 2. novembra 1973. godine u Beogradu. Završila je Visoku školu za fizioterapeute i stekla zvanje strukovnog fizioterapeuta. Na Defektološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala 1998. godine – smer somatopedija. Magistarsku tezu pod nazivom: "Neonatalni faktori rizika i rani psihomotorni razvoj deteta", odbranila je 2009. na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu i stekla akademski naziv magistra defetktoloških nauka, naučno područje – somatopedija. Radila je na Klinici za rehabilitaciju "Dr M.Zotović" u Beogradu  kao fizioterapeut na Fizikalnoj terapiji i rehabilitaciji. Iskustvo u praktičnom radu sa pacijentima stekla je radeći kao dipl. defektolog somatoped pri Rp kabinetu koji je funkcionisao u okviru Zdravstvenog centra sportskog kluba "Crvena zvezda". Autor i koautor mnogobrojinih stručnih radova, a saradnik u pet naučnih monografija/udžbenika iz oblasti rehabilitacije i specijalne edukacije kod dece sa razvojnim i psihomotornim rizicima i oštećenjima. Monografije su dobile značajna jugoslovenska i međunarodna priznanja i  prihvaćene su od Nastavno-naučnih veća za udžbenike na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Medicinskom fakultetu i VMS Zemun. Aktivni je učesnik više kongresa i stručnih skupova iz oblasti defektologije i rehabilitacije. Od  juna 2007. godine zaposlena kao saradnik u nastavi, a  od maja 2010. godine kao predavač  u Visokoj medicinskoj školi strukovnih studija  “Milutin Milanković”  u Beogradu. Saradnik Logopedsko edukativnog centra ”Čabarkapa” od 2015. godine.

Kontakt: office@logoped-drcabarkapa.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama