Jezik, kao sistem, predstavlja sposobnost izražavanja i komunikacije sa drugima i kao takav je neophodan u svetu u kome živimo. On predstavlja sredstvo govora kojim izražavamo svoje misli, osećanja, stavove, pojmove, raspoloženja. Veliki broj informacija se prenosi  govorom. Način izgovora utiče na razumljivost govora i ukoliko je izgovor nepravilan on skreće pažnju sa sadržaja na način govora.

Jedan od uzroka nepravilanog izgovora može biti organski faktor (odstupanje u građi ili funkciji organa za artikulaciju). Jedan od organskih uzroka koji može uticati na nepravilan izgovor je kratka podjezična resica (frenulum lingvae). Jezik je organ koji služi za govor i komunikaciju među ljudima, te njegova veličina, oblik, veza sa dnom usne duplje mogu da budu uzrok nepravilnog govora i nemogućnosti izgovaranja nekih glasova. 

Podjezična resica ili frenulum lingvae predstavlja mesto (membranu) na kom je jezik privezan za dno usne duplje.

Ako podignemo jezik i pogledamo u ogledalo videćemo frenulum. Jezik je mišićni organ čija pokretljivost utiče na razumljivost govora. Na rođenju jezik je relativno kratak i pokretljiv. Tokom rasta jezik postaje duži, a vrh jezika postaje tanji. "Vezani jezik" je oralna anomalija kada jeziku nedostaje pokretljivost kao posledica predebelog ili prekratkog podjezičnog frenuluma. 

Za neke ljude kratak frenulum ne predstavlja nikakav problem. On vremenom može postati elastičan pa nije potreban nikakav tretman ili je potreban samo logopedski tretman. Međutim, kao posledica kratakog podjezičnog frenuluma kod beba može nastati problem sa sisanjem, a kao posledica kratkog i ograničenog frenuluma kod starije dece se javlja problem sa artikulacijom. U situacijama kada ovo stanje utiče na kvalitet govora i hranjenja savetuje se manja intervencija.

Da li je potrebno raditi hiruršku intervenciju moguće je utvrditi samo jednim pregledom (na osnovu toga koje sve pokrete jezik može tj. ne može da izvede). Kratak podjezični frenulum možemo prepoznati i kada dete isplazi jezik van usne duplje pa umesto oštrog vrha njegov će oblik biti srcolik. Na osnovu pregleda logoped će reći da li je potrebna intervencija ili je moguće uvežbati podizanje jezika i bez intervencije. Logopedski tretman se savetuje kod dece koja nemaju mnogo kratak frenulum i imaju poteškoće u artikulaciji. On podrazumeva specifične vežbe za produžavanje frenuluma, koje se isto primenjuju kod osoba koje su imale hiruršku intervenciju presecanja frenuluma.

Ova intervencija je brza i efikasna a nije bolna i traumatična za dete. Nju obavlja stomatolog – oralni hirurg. Još je bitnije da se nakon ove intervencije posvetite postoperativnim vežbama. Te vežbe nisu namenjene za povećanje mišićne snage ili za poboljšanje izgovora već za učenje novih mišićnih pokreta. Ove vežbe neće poboljšati govor ali biće odlična podloga za započinjanje logopedskog tretmana na kom bi se radilo na poboljšanju izgovora. Nesumljivo najvažniji artikulator za proizvodnju govora je jezik. Zahvaljujući velikom opsegu pokreta jezik u velikoj meri utiče na izgovor glasova.

Simptomi ankiloglosije ili "vezanog jezika" koji utiču na kvalitet govora su:

- Dete ne može da pokreće jezik (smanjena je pokretljivost jezika). Ima problem i da dodirne gornje zube, da pomera jezik u jedno i drugu stranu, ne može da isplazi jezik i jezik dobija takozvani srcoliki oblik.

- Dete može imati problem sa sisanjem, gutanjem, jedenjem čvrste hrane.

- Dete ima problem sa izgovorom glasova Č, Š, Ž, Dž, L i R (neprecizna artikulacija). Za izgovor ovih glasova potrebno je da podjezična resica bude dovoljno rastegljiva i da omogući slobodno kretanje vrha jezika.

Vežbe za pokretljivost jezika

Sa detetom možete kroz igru vežbati pokretljivost jezika i usaglašenost sa drugim govornim organima. Neke od vežbi su:

- dete razvlači usne u osmeh pa ih zatim skuplja u poljubac;

- usta su otvorena, vrhom jezika dodiruje prvo gornju pa donju usnu, nakon toga ih oblizuje od ugla do ugla usana (da bismo motivisali dete usne možemo namazati nečim slatkim);

- usta su zatvorena, kružnim pokretima jezika dete dodiruje područje između zuba i usana;

- duvanje u plamen sveće, duvanje papirića, vate itd. 

Ukoliko sumnjate da vaše dete ima kratak frenulum, savetujemo vam da ga odvedete kod stručnjaka koji će to utvrditi i uputiti vas kako da rešite problem. 

Logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima.

Dr Nataša D. Čabarkapa, logoped

Dr Nataša D. Čabarkapa je logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima. Dvadeset godina rada u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, podstaklo je da napiše više od 150 naučnih radova i tri monografije iz oblasti dečijeg leksikona i verbalnih asocijacija kod disfazične dece i kod dece sa normalnim govorno-jezičkim razvojem. Učestvovala je na brojnim nacionalnim i međunarodnim konferencijama, ali je za nju naučni rad pratilac prakse, koju stavlja na prvo mesto. Trenutno radi u Logopedsko-edukativnom centru „Čabarkapa“ koji je sama osnovala, a koji ima za cilj da,  zahvaljujući  multidisciplinarnom pristupu i udruživanjem različitih perspektiva stručnjaka, pomogne osobama sa problemima u govoru. I dalje se bavi naučnim istraživanjima, stručno se usavršava i veruje da osoba mora da kontinuirano radi na sebi da bi bila dobra u svom poslu.

Kontakt: office@logoped-drcabarkapa.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama