Do svoje pete godine, dete bi trebalo da usvoji pravilan izgovor svih glasova, mada se izgovor pojedinih glasova toleriše i koju godinu kasnije (npr. za glasove LJ i R). Svaki logoped će vam uputiti poruku da se na vreme javite čak i kad postoji mala sumnja u pravilnost izgovora glasova. Što se ranije krene sa ispravkom glasova, to će dete brže usvojiti pravilan izgovor.

Nepravilan izgovor glasova, dislalija, je najčešći govorni poremećaj kod dece. Različiti tipovi dislalije podrazumevaju odsustvo glasa (npr. iba umesto riba), zamenjivanje nerazvijenog glasa glasom koji već postoji (liba umesto riba, ljulja umesto juja), ili distorziju glasa (glas se može prepoznati, ali u manjoj ili većoj meri odstupa od normalnog kvaliteta), što su šuškanja, vrskanja i slične "govorne mane".

Kako prepozati disleksiju i pomoći detetu

Da biste bili sigurni u vezi sa tim kako i šta da vežbate, uvek je preporuka otići najpre kod logopeda. Logopedi su u obavezi da vam daju vežbe za pravilan izgovor glasova i da po potrebi, pridodaju vežbe za "osnaživanje" govornog aparata kako bi on bio spreman da produkuje glasove.

Postoji određeni redosled u usvajanju glasova. Važno je utvrditi koji sve glasovi ne zadovoljavaju kriterijume da bi se klasifikovali kao pravilno usvojeni. Potom, treba krenuti od glasova koji su lakši za izgovor i onda polako prelaziti na teže glasove. Ne sme se prelaziti na sledeći glas dok se ne utvrdi prethodni. Na primer, ako dete nema k i g, meša m i n, ne treba prelaziti na izgovor glasa č ili r.

Najopštija "forma" za vežbanje pravilnog izgovora glasa:

Kada se uči određeni glas, prolazi se kroz određene faze, od nameštanja glasa do njegove automatizacije.
1. Nameštanje i ponavljanje izolovanog glasa
2. Pripajanje vokala glasu koji se vežba
3. Ponavljanje reči koje sadrže glas u različitim delovima svoje strukture (reč počinje ili završava tim glasom, ili se glas javlja unutar reči).
4. Glas se vežba učenjem pesmica, čitanjem rečenica i priča i polako se stremi ka tome da se pravilni izgovoreni glas počne javljati u spontanom govoru.

Tipične greške u izgovaranju glasa Č

1. Neizgovaranje glasa (potpuno izostavljanje glasa)
2. Nejasno izgovaranje glasa (šć, ćč)
3. Zamena glasa Č nekim drugim glasom (najčešće glasom ć)

"Nameštanje" glasa

Usne su isturene u blago zaobljene („usna trubica“), zubi blago razmaknuti, vrh jezika je na prednjem delu tvrdih nepca, iza gornjih sekutića. Glasnice  ne trepere (bezvučan je). Često se koristi špatula da se podigne vrh jezika na prednje tvrdo nepce a prstima se usne povuku napred.  Korisno je koristiti i ogledalo, da bi dete videlo sebe dok izgovara glas (vizuelni fidbek). Trik: može se poći od glasa t (neka dete izgovara t,t, t) a onda mu se zaokrugle prstima isturene usne i podigne se špatulicom vrh jezika.

Kada se namesti glas, onda se krene sa pridruživanjem vokala: ČU, ČO, ČA, ČE, ČI, tim redosledom.