Drage mamike, izvinite ako nisam u dobru kategoriju smestila temu.

Naime, zivimo sa muzevim roditeljima u kuci, on jako puno radi (ali verujem da je tako sa vecinom oceva), bude prepodne sa njom sat vremena, i pred spavanje sat u proseku, nekad manje nekad vise.
Ono sto me sad vec prilicno boli i cini tuznom, je sto mi se cini da ona uopste nije bliska sa njim, uopste nema potrebu za njim. Znam da je to jer puno radi, ali ona je sad vec velika, trebala bi da zna ko je tata i da mu se raduje, takodje, on kad je kuci 100% je posvecen njoj, igraju se i ostalo, jako se trudi, nije neko koga bas briga.

Ne znam da li je razlog sto mozda svaki dan isto toliko vremena provodi i sa njegovim mamom i tatom, jer se njima raduje kao luda kad ih vidi, a njemu nista. Kad dodje sa posla kuci uopstene odreaguje, kao da je komsija prosao. A baki i deki se uvek obraduje. Do skoro je on svako jutro i vece uspavljivao, od rodjenja se kupaju zajedno njih dvoje, nikad sa mnom, nije da ne provode vreme zajedno. Ali ona nekako kao da nema potrebu za njim. Ne znam da li je mozda jos mala, da li se taj odnos sa tatom razvija kasnije? Znam da ima beba njenog uzrasta koje vriskaju od srece kad vide tatu.
Volela bih da cujem vasa iskustva, prilicno sam tuzna, on je najdivniji tata na svetu, a ona ga ne zarezuje bas mnogo.