Izgubila sam dete

[subidubi]

liko god naslov zvucao traumaticno,morala sam otvoriti ovu temu,jer je nema nigde,ni na jednom forumu.Traumatican jeste,ali nikako kao trauma koju majka i otac dozive.Pretrazivala sam razne sajtove ne bi li videla da nisam sama i nazalost , morala sam da citam na engleskom jeziku,jer kod nas ne postoji nista.Valjda i za ovu temu vazi ono,cuti sramota je da se kaze da te je zadesila takva nesreca.Istina,neki ljudi i pocnu da beze od tebe,kao da je zarazno.Da, ja sam izgubila dete pre dva meseca i jako mi je tesko.Moj decak-Mihailo je rodjen u 31.nedelji trudnoce i ziveo sedam dana.Molim sve one majke koje su izgubile svoju decu,nebitno u kom periodu detetovog zivota,neka pisu ovde,ne bi li saznale da nismo same.Molim vas pisite da sve zajedno ne bi poludele.

[subidubi]

Evo ja sam otvorila temu,pa da cujete moju pricu.
Pet godina smo u braku i isto toliko smo pokusavali da dobijemo dete.Posle trece godine braka,krenula sam da sakupljam papire za vantelesnu oplodnju.Dve godine mi je trebalo za sve,zato sto se svi pregledi vezuju za ciklus.HCG-pod totalnom anestezijom , brisevi , vadjenje krvi po 30 puta itd.Imala sam tri inseminacije neuspesne.Kada sam sve to prosla i ispunila uslov za vantelesnu,dosao je red i na to.Savrseno sam podnela celu hormonsku terapiju sve do vadjenja jajnih celija.Cim sam se probudila iz anestezije imala sam bol u stomaku , koji nije prolazio.Cetvrti dan su mi bila vracena tri embriona.Posle dva dana,zavrsila sam u bolnici.Stomak mi je bio velicine petog meseca.Imala sam gusenje.To je dijagnostikovano kao BLAGA hiperstimulacija.I jeste bila blaga,sve dok nije doslo do trudnoce,dva dana kasnije,moj organizam je doziveo kolaps.Stomak je bio kao u sedmom mesecu trudnoce i dijagnoza je bila VRLO TESKA HIPERSIMULACIJA.Nisam mogla da disem,jedem,pijem vodu,nista,samo sam imala toliko snage da svakog jutra pitam doktore da li cu preziveti,nakon cega sam po izlasku iz bolnice saznala da je moje pitanje bilo na mestu,jer sam bila na ivici.Dobijala sam razne terapije,za koje sam kasnije saznala da su neke od njih bile "konjske"-intravenozno...problemi sa venama,jer ih nemam,a mesec ipo dana na terapiji...i tako sve do trenutka kada je trebalo da mi bodu venu u vratu , jer vise ovih drugih nisam imala.Hvala Bogu,rezultati su tog jutra dosli u normalu i nisam dotle dosla.Tokom ta dva meseca bila sam punktirana(vadjenje vode iz stomaka,ne pitajte kako) osam puta.Tri puta na zivo i pet puta pod totalnom anestezijom.Prvo na svaki dan,a onda svaki drugi,pa treci i tako...I sve se to NEKAKO kroz puno stresa i suza izdrzavalo,jer je beba bila sve vreme dobro.Svi testovi su bili dobri.Do 26. nedelje kada sam otisla na redovan pregled FES, to je ultrazvuk bebinog srca.Srcana mana.Fali AV kanal.Mora da se uradi kordocenteza,posto je za amniocentezu kasno.Odlasci u Tirsovu na komisije...Sledeci ultrazvuk izomerizam zeludca...nista strasno,kao ni ta srcana mana, jer je,kako kazu, hirurski korektibilna.Cekanje rezultata kordocenteze.Normalan muski kariotip.Zbog kordocenteze,naraste mi stomak za dva dana nenormalno.Opet gusenje,bolnica.Prst otvorena i polihidramnion.Velika kolicina plodove vode.To je 27.nedelja trudnoce.Kontrakcije,intervenozna terapija tokolize,za sprecavanje kontrakcija.Ne mogu da jedem,da pijem,bolovi...ne spavanje i tako do 31.nedelje kada sam se otvorila cetiri prsta i odvedena na hitan carski rez na kom sam ja insistirala,da se beba sa srcanom manom ne bi mucila porodjajem.Rodio se.Moj oporavak tezak,zbog lezanja u celoj trudnoci i problema...U pidzami sam otisla da ga vidim u Tirsovu kad su me otpustili.Prelep,savrsen,uprkos svim cevcicama koje su ga grlile umesto mene.Lekari su odmah rekli da je stanje tesko...Nisam gubila nadu i molila ih da ne odustaju od njega,jer i on nije odustajao tokom cele stresne trudnoce.Dva puta dnevno sam isla da ga vidim i pricala mu koliko ga volim i da mije sve na svetu i da ne odustaje,kao sto ni ja nisam odustajala.Pogledao me je i poceo da mice usticama kao da sisa,a meni mleko curi....nisam prestajala,tu,zbog njega da posustajem,dok je moz muz,koji nikad nije pokazivao svoje slabosti, iza mojih ledja grcao u suzama,Ja sam se raspadala kod kuce.Kod njega sam morala biti jaka.Taj dan smo drugi put otisli da ga vidimo,organi su slabili usled velikih aparata sa kojima nije mogao da izadje na kraj...Jedna divna sestra je bila dezurna.Sama je bila sa nama u sobi sa ostalim bebicama u inkubatorima.Moj Mihajlo je bio najmanji od svih,a tako veliki za mene.Hej!-1550kg najveci!Ta sestra nam je rekla da nema nikakvih izgleda da prezivi.Zamolila sam je da mi dozvoli da ga poljubim,iako mi je do tada bilo dozvoljeno samo da ga pomazim.Otvorila je celu stranu inkubatora i ja sam poljubila njegovu- moju rucicu.Nije mi bilo dosta.Zamolila sam je jos jednom,dozvolila je.Nekako sam provukla celu glavu do njegove i prislonila usne na njegovu mekanu glavicu.Njegov miris...Saznavsi da se muci,rekla sam mu da spava,ako mu je tesko...rekla sam mu da spava...poslusao me je.Sledeceg jutra su nam rekli, da spava...Sutradan sam otisla jos jednom da ga vidim.Jos lepsi,bez cevki koje ga okruzuju,najzad slobodan,najzad mogu da ga ljuuubim,svuda, svuda,sve mogu da vidim,sve sto je njegovo,a moje.Tu gde je bio , bilo je hladno, jako hladno,ali njemu nije bilo.Sad mu je dobro.Sada spava...Moj andjeo spava.Juce mu je bio imendan i dan na koji po terminu trebalo da se rodi...Mihailo...Samo da me ne zaboravi...

[Ancicaaa]

Dusa me boli citam i placem. Nista gore nema kad gledas tako malo bice, ne mozes da mu pomognes, a zivot bi dao Za njega...Moj bebac Je preziveo, Ali nikad necu zaboraviti Kroz sta Sam prosla I koliko Sam suza prolila...

[andjeo na nebu]

Draga, evo da ti se javim ja koja imam pricu kao i tvoju..... Prav trudnoca, zeljena devojcica i uredna trudnoca bez ijednog problema, ma divnih 9 meseci..... E onda taj deveti mesec tj 39 nedelja trudnoce jos cekamo porodjaj , nista se nedesava isla sam na ctg jednom nedeljno, sve je bilo u najboljem redu ali posto mi niko nije uradio ultazvuk od 36 nedelje odlazim u bolnicu i insistiram da me prime i urade uz..... Naravno pokusali su da me vrate kuci posto je sve ok ali ja sam bila uporna i uspela nekako da dodjem do dezurnog lekara, usla u ordinaciju i pocinje ultrazvuk, doktor gleda i nista nekomentarise i onda me pita sa kim sam dosla, ja naravno vec u panici hocu da znam zasto me to pita a on mi odgovori BEBINO SRCE NEKUCA......... Od tog trenutka mrak, tama, bol, sta, kako molila sam ih da bolje pogledaju da su pogresili ali nisu to je bila istina da moja beba nije ziva, beba koja je trebala za par dana da bude u mom narucju..... Posle toga znas sve, tesko je ziveti sa tim, evo proslo je 2 godine ja sam hvala bogu pre mesec dana dobila sina, ali nema dana da nepomislim na nasu devojcicu koja je trebala da se rodi.... Nikada nisam saznala zasto je umrla, svi kazu desava se uzrok nije otkriven, zato je bilo tesko pregurati ovu drugu trudnocu kad neznas od cega da se cuvas ali je uspelo, strepala sam, plakala, trcala kod doktora kad me bilo sta zaboli i isplatilo se jer moj mali zivot sad spava u kreveticu... Nadam se da sam ti dala nadu da ides dalje, jer posle tolike tuge mora i tolika sreca da se desi.
Leti leptirice ne lomi krila.
Leti leptirice moja mila.
Ja sam sa tobom i danas i sutra,
budim se s tobom svakoga jutra.
Nisi htela da se boris za ovaj svet,
mama ti zeli srecan let!!!

[Genetika]

ZBOG OVAKVIH ŽENA (MAJKI) NEOPHODNO JE ŠTO PRE ORGANIZOVATI EDUKACIJU (OBUKU) LEKARA IZ OBLASTI HUMANE I KLINIČKE GENETIKE. jER SU NAPRED MAJKE IZNELE KLASIČNE PRIMERE GENETSKIH SMETNJI U RAZVOJU PLODA. IMA IZLAZA ALI TREBA ZNATI. PREDLAŽEM DA SE ORGANIZUJEMO I NAPRAVIMO UDRUŽENJE MAJKI KOJE IMAJU OVAKVE PROBLEME JER JE U VELIKOM BROJU SLUČAJEVA PROBLEM JEDNOSTAVNO REŠITI ALI TREBA ZNATI. JA SAM MOLEKULARNI BIOLOG I PROFESOR GENETIKE, PREMA OVOME NAPRED LEKARI NEMAJU POIMA GENETIKU A ŽENE ZATO U ZNAČAJNOM BROJU ISPAŠTAJU. PRVI SLUČAJ JE TIPIČAN I ŠKOLSKI.
Ja ću ostaviti ako moderator odobri svoju adresu i kontakt da bi se organizopvali i ovakvim majkama pomogli.
Prof. dr Lj. Mihajlović

[subidubi]

Hvala,znaci mi mnogo...

[subidubi]

andjeo na nebu
Hvala,mnogo mi znaci tvoja prica

Genetika

Kako genetski problem ako je kordocenteza bila uredna.Dobijen je uredan muski kariotip?
Gde vi radite?

[emadora]

Ja samo da se javim, da seubrojim ovde. Vec sam pisala na ovom forumu pre vise godina pod temom Za mog Nikolu. Tamo je moja prica,ne mogu sada ponovo sve da pisem. Drage, niste same, na zalost ima nas dosta majki andjela.

[subidubi]

Pokusacu da nadjem vasu temu.Ne snalazim se bas najbolje sa forumima Da,nazalost,kad se meni desilo,ljudi su poceli da se otvaraju i da mi pricaju slicne price.Nazalost...

[emadora]

Pisala sam i na drugim forumima i tamo sam videla tvoje postove. Na zalost ima nas dosta...