Samohrana sam majka divne bebe od 13 meseci. Moj,jos uvek, suprug,napustio nas je kada je dete imalo 5 meseci,ne znajuci pravi razlog. Inace,imali smo prilicno dobru vezu od 5 i po godina,funkcionisali nekako lako,ali kada se dete rodilo,sve je otislo u propast.Razumela sam strah njegov,posto se dete rodilo mesec i po dana ranije,osim volje za zivotom,nista mi lepo nisu rekli,bio je ruzan,premali,bezivotan... Dva meseca sam se SAMA borila da krene da napreduje,i,naravno,uspela. Mog supruga jednostavno nije preterano zanimalo sta se desava sa bebom,i tako je ostalo do danas. Inace,ziveli smo kod mene u kuci,posto su njegovi uslovi bili jako losi.Njegovi ne verujem da su imali neki uticaj na njega,iako im je uzasno tesko palo sto im se sin "udaje". Kod mene je velika kuca,moji rade u inostranstvu,i imali smo sve uslove za lep zivot. On je poceo da kocka,da krade novac iz kreveca kada neko dodje na babine,da mi ne objasnjava gde je,sta radi,itd,sve dok mi njegova mama nije rekla da kocka.Sada se sudimo,posto sam podnela tuzbu za razvod braka posle par meseci odlaska njegovog.I dalje ne znam zasto je otisao,iako me zanima. On vise nikada nece moci da nam se vrati,a ja cu dati sve od sebe da sina vaspitam na najbolji moguci nacin,kao i do sada. Zaboravih najvaznije da objavim: bioloski otac mog deteta od januara nije video svoje dete ni tri puta,da ne pricam da mu je samo prvi put kada je dosao stavio u krevetac 1000 dinara,sto me nasmejalo prilicno.Opomenula sam ga da nema potrebe da dolazi na babine rodjenom detetu.Mislim,strasno.... Zadnji put ga je video pocetkom juna,i od tada ni traga ni glasa od njega. Da nije sudjenja,ne bi ga ni vidjala. )))))))))