,,U Bibliji se nalazi jedna vrlo jednostavna izjava o braku: ”Brak je kao duboki bunar, pun bistre pijaće vode. Možeš da spuštaš u njega vedro I vadiš vodu celog života i nikad ga nećeš isprazniti. Uvek ceš vaditi bistru i svežu vodu.”
Ali postoje stvari koje su od suštinske važnosti za brak: ostaviti,i postati jedno telo.
Ostavljanje:
Nema braka bez ostavljanja. Brak se tiče više od samo dvoje ljudi koji se venčavaju. Brak nikada nije privatna stvar. A kad kažem “ostavljanje”, mislim na ono ostavljanje kada stupate u brak a potom ,,ostavljate" oca i majku. Ostavljanje u ovom slučaju je cena sreće. Ako mladi nemaju prilike da započnu zajednički život u svom domu, potpuno odvojeni od svojih porodica, postoji opasnost da će im se roditelji neprestano mešati u život.
Postati "jedno"telo:
To je fizički aspekt braka (negde još uvek tabu tema – sex). Ali, ne mislim naravno samo na to kad kažem “postati jedno telo”, već da te dve osobe dele sve što imaju, razmišljanja, osećanja, radosti, patnje, nade, strahove, uspehe i promašaje. ”Postati jedno telo” znači, da dve osobe postaju jedno u potpunosti, telom, dušom i duhom, a ipak ostaju dve različite osobe. U tome je najdublja misterija braka. "


Ja imam problem sa ovim ,,ostavljanjem" , odnosno kako bih ja to svojim recima nazvala (posto sam ovo prethodno citirala) mesanje roditelja u brak.
Kakvih iskustva imate po tom pitanju?? Mislim da je ovo vazna tema,barem sa moje tacke gledista jer dvoje ljudi ne mogu da funkcionisu onako kako zele i misle da je ispravno ako se neki drugi ljudi sasvim neopravdano mesaju u njihovu vezu.