Moj sin ima 2,5 godine,i zabrinuta sam zbog njegovog ponasanja.Od pocetka sam postavila granice sta se sme a sta ne sme,sta je dobro a sta lose.....Pametan je,brzo kapira stvari,zna da se zaigra i da se skoncentrise na igru,crtani film ili nesto slicno sto ga zainteresuje.Ali da slusa nece...Ako mu nesto nije po volji krece dranje,bacanje,pa ume cak i ruku da digne na nas...U pocetku sam bila stalozena,onda sam i ja pocela da vicem,ali on da se nadjaca ne moze...Probala sam milom, pa kaznom,probala sam ucenom tipa:Ako budes bio dobar kupicu ti lizalicu isl.Medjutim,doslo je do te granice da uglavnom sedimo kod kuce i ne idemo nigde.Jer on ne zeli sa ljudima da komunicira na lep nacin vec samo dranjem,kada odemo kod prijatelja pretura po stanu,iako mu sto puta ponovim da je to lose...Cini mi se kao da ne zeli da me cuje.Na decu vice i u vecini slucajeva se svaki nas izlazak zavrsi plakanjem i dranjem,jer mu ne dozvoljavam takvo ponasanje.I tako sve iznova.Kada razgovaramo,vidim da zna da nije bio dobar ali i pored toga radi po svome.Dobijala san savete da ga dam u vrtic,kako bi se uklopio medju decom.U vrticu je jedno od najmirnije i najposlusnije dece !!!!!!!! Ali kod kuce ista prica.Ima li nekoga sa slicnim iskustvom??