Da li ste u trudnoci imale tremu kad idete kod lekara?

[Barbarica]

....

[sandra kika jovanovic]

brzo ce to da prodje zoko.....vreme leti i odjednom ima da nas iznenade lepim vestima pa cemo da komentarisemo njihova sveza secanja o porodjaju,bebicama........
e sto se pritiska tice,meni je moj ginekolog govorio da crni i beli luk pomazu samo trenutno ne mogu da se setim koji je za sta.....mada ne verujte mi mnogo.....mozda ipak nije preporucljivo.

[nina 88]

U 14 - toj sam nedjelji trudnoce...Ovo mi je prva trudnoca...I imam toliko pitanja koja ne bih bas doktora da pitam..moze da pomisli da sam prolupala ili nesto slicno...a oni savjeti iz knjige REKLA -KAZALA i moja baba je rekla ovo tetke i ostala kompanija i nisu bas najbolji savjetodavci.Htjela bih da vas pitam da li ste imale sumnji-psihickih u sebe ...Da li cete biti dobre majke,da li cu ja to sve znati,moci,kako cu sve zapamtiti kako cu znati sta bebi treba.Vjerujte znam se po noci probuditi sva preplasena,jer sam sanjala da sam nesto lose ili pogresno uradila i da je to naskodilo mojoj bebi.Recite mi da nisam luda i da nisam sama ...bojim se da cu do devetog mjeseca poludjeti...Malo je rano za ovakva razmisljnja,zar ne???

[Barbarica]

To je normalno... Svi kada se upustamo u nesto novo imamo donekle strah od toga... Ne znamo sta nas tacno ocekuje, kako cemo i sta cemo...
Ja sam ranije govorila kako se nikada necu udati, decu sam mrzela... Pomisao na menjanje pelena i tako toga me je uzasavala... A sada, ne bih ovo malo sto je u meni nizasta na svetu menjala...
Strah nema cega da te bude... Kad vidim one babice kako bacakaju one tek rodjene bebe dok ih povijaju i ostalo, opustim se totalno... A i prvih dana ti pomaze patronazna sestra, tako da i ako ne znas nista, naucices... A i valjda ce se naci neko od tvojih da ti pomogne...
Samo, moj ti je savet, sto manje citaj gluposti po forumima i iskustva drugih zena... Ja sam to upocetku radila, i zeznula se... Svaka trudnoca je individualna, svaki porodjaj takodje... One jos to i naduvaju...Tako da... Samo hrabro napred... Sve je to normalna stvar... Kada su ranije zene radjale po njivama i stalama, i ostavljale decu na senu dok su u polju, sta onda nasoj moze da fali... Opusti se draga

[nina 88]

Hvala Barbarice ...meni je samo cudno ja citav zivot zelim dijete volim djecu okruzena sam sa istima a ja se toga bojim dosta beba mi je preslo preko ruku tako da sam mislila da se ja toga ne bih trebala bojati ali ipak.....U svakom slucaju hvala ti ovo je najpametnije sto sam do sad cula da je svaka trudnoca individualana i da svako ide za sebe..a i takodje mislim da bog ne daje vise ne go sto mozemo podnijeti pa valjda je tako i kod mene...

[mihajla]

To je normalno... Svi kada se upustamo u nesto novo imamo donekle strah od toga... Ne znamo sta nas tacno ocekuje, kako cemo i sta cemo...
Ja sam ranije govorila kako se nikada necu udati, decu sam mrzela... Pomisao na menjanje pelena i tako toga me je uzasavala... A sada, ne bih ovo malo sto je u meni nizasta na svetu menjala...
Strah nema cega da te bude... Kad vidim one babice kako bacakaju one tek rodjene bebe dok ih povijaju i ostalo, opustim se totalno... A i prvih dana ti pomaze patronazna sestra, tako da i ako ne znas nista, naucices... A i valjda ce se naci neko od tvojih da ti pomogne...
Samo, moj ti je savet, sto manje citaj gluposti po forumima i iskustva drugih zena... Ja sam to upocetku radila, i zeznula se... Svaka trudnoca je individualna, svaki porodjaj takodje... One jos to i naduvaju...Tako da... Samo hrabro napred... Sve je to normalna stvar... Kada su ranije zene radjale po njivama i stalama, i ostavljale decu na senu dok su u polju, sta onda nasoj moze da fali... Opusti se draga

BArbarica je u pravu...
samo opušteno, i što manje čitaj tuđa iskustva, jer nema pravila... a i posle kada beba dođe, sve se kockice slože i sve bude ok...
i ja nisam volela decu pre, mislim nisam volela da ih čuvam... a sada bih mogla 5 odjednom imam osećaj...

[Barbarica]

Ma kazem ti, samo se opusti i utuvi sebi u glavu "mogu ja to, sta je to za mene" i bice sve ok...
Ja sam ti naprimer ogormna panicarka i nepodnosilac bola... I do pre neki dan me je toliki strah hvatao, ali evo, sve kako mi se blizi porodjaj taj strah je manji... Samo mislim na to kako cu uskoro imati svoje zgebce koje cu da gnjavim i volim iznad svega, i sve mi je lepo... Pretrpi se i tih par sati u bolu... A sad, koliki ce taj bol biti od mnogo toga zavisi, a najvise od nase psihe... Bitno je da lepo dises i da svu snagu koju skupis teras dole a ne u ostale delove tela, i da mislis na to kako tvoja beba svakog trena treba da bude u tvom naruciju... To je sto se tice porodjaja... A sto se tice dana posle toga, kazem ti, samo opusteno... Kazes mnogo je beba kroz tvoje ruke proslo, ali kad uzmes svoje, to je drugacije... Odmah se drugacije postavis, a i majcinski instinkt ti kaze sta i kako...

[Barbarica]

x

[mama m]

jao...u petak sam bila kod ginekologa kad sam legla na onaj sto.......sve mi se vratilo(osecaj prvog porodjaja)nadam se da cu to uskoro zaboraviti jer sam pocela da razmisljam o carskom rezu. )))) ma jaka sam ja.....da bilo mi je neprijatno(imala sam male kontrakcije i bila sam sva uplasena....ali kad dodje vreme porodjaja sve ce biti brzo i lepo....

[Srna]

Ja sam bila dosta opuštena u trudnoći, ali je ginekolog(ica) bila jedna otresita, arogantna i nestrpljiva žena koja me je činila nervoznom. Kad odem na ultrazvuk a ona krene "Ajmo, brže,brže se skidajte, pa nemam ja čitav dan za vas itd. Uvek sam gledala u njeno lice da bi pročitala neki znak.