Drage mame koje imate decu sa posebnim potrebama kako ste se izborile sa strahovima i brigom? Ja sam jako loše podnela da mi dete ima problem, brinem se, loše spavam... Odakle vi crpite snagu za borbu? Da li imate podršku supruga, da li vam pomaže to što imate još dece? MOžda je moj narušeni brak i nesaradnja supruga doprinela da mi je tako teško ili sam samo preterano osetljiva, ali sve u vezi tog deteta me jako pogađa, kad je bolestan, kad ne jede, kad viču na njega ili ga udare a ja vidim da je to loš pristup koji ne donosi rezultate. Teško mi je i što su vaspitačice počele da ga odvajaju od ostale dece, tipa on ne može da ostane kad oni spavaju jer neće da spava pa ih ometa. Onda ga ja odvedem kući i on odmah zaspi... Pa me svaki drugi dan pitaju A kad će on U stacionar??? A pritom nemaju nikakve pritužbe na njegoveo ponašanje i on polako usvaja pravila pnašanja u vrtiću. A ima tek dve godine.