+ Reply to Thread
Prikazivanje rezultata 1 do 2 od 2

Tema: Kako se pomiriti i prihvatit?

  1. #1
    Senior Member
    Datum pristupanja
    May 2010
    Posts
    695

    Kako se pomiriti i prihvatit?

    Drage mame koje imate decu sa posebnim potrebama kako ste se izborile sa strahovima i brigom? Ja sam jako loše podnela da mi dete ima problem, brinem se, loše spavam... Odakle vi crpite snagu za borbu? Da li imate podršku supruga, da li vam pomaže to što imate još dece? MOžda je moj narušeni brak i nesaradnja supruga doprinela da mi je tako teško ili sam samo preterano osetljiva, ali sve u vezi tog deteta me jako pogađa, kad je bolestan, kad ne jede, kad viču na njega ili ga udare a ja vidim da je to loš pristup koji ne donosi rezultate. Teško mi je i što su vaspitačice počele da ga odvajaju od ostale dece, tipa on ne može da ostane kad oni spavaju jer neće da spava pa ih ometa. Onda ga ja odvedem kući i on odmah zaspi... Pa me svaki drugi dan pitaju A kad će on U stacionar??? A pritom nemaju nikakve pritužbe na njegoveo ponašanje i on polako usvaja pravila pnašanja u vrtiću. A ima tek dve godine.

  2. #2
    Senior Member emadora's Avatar
    Datum pristupanja
    Jun 2010
    Lokacija
    Kragujevac
    Posts
    351
    Kao sto znas moj Nikola je tek napunio godinu tako da jos uvek nemam problema sa institucijama tipa vrtic i sl. Ipak, trudicu se da im ne dozvolim da moje dete i mene stave na marginu. Za ovih godinu dana prosla sam mnoge faze. U prvom trenutku ja sam bila najpribranija u porodici i ni u jednom casu nisam pokazala slabost, nervozu ili bilo kakvo negativno raspolezenje. Cak su i u porodilistu govorili da samnom nesto nije u redu posto sam tako smirena. Moji bliznji me nikada nisu videli da tugujem, placem, da sam ocajna ili da ne vidim izlaz. Ne kazem da nisam s vremena na vreme "padala", ali to sam drzala za sebe i plakal kada me niko ne vidi. Mozda to nije dobro, ali ja sam takva. U principu, ja zaista nisam imala neke vece krize, od samog pocetka sam prigrlola bebca i osluskival njegove potrbe. Smatrala sam da mu je najvaznije da oseti ljubav svoje porodice, da bude mazen i zbrinut. Onda sam pocela da proucavam neprijatelja.Proanalizirala sam svu mogucu literaturu o Down sindromu, stupila u kontakt sa roditeljima koji imaju isti problem i koristila njihova iskustva. Onda sam pocela svaki dan da radim nesto novo, da vezbamo, da ucimo, ali svr to uz puno smeha i radosti. U gradu se druzim sa jos nekoliko mama cija deca imaju isti sidrom i sa njima razmenjujem svoje strahove i nadanja. Moram da napomenem da zaista imam bezrezervnu podrsku supruga, cerki i roditelja. Svi mi se prema Nikoli ponasamo kao da je sasvim obicno dete. Samo sto se mnogo vise trudimo, da sada u najranijem periodu svog zivato nauci sto vise. energiju crpim iz sasdvim malih stvari. danas mi je dovoljno sto je ovako divan, suncan dan i sto ce moci sa klincima da setam, igram se u prirodi i sl.
    Emilija 05.08.1995.
    Isidora 17.05.2002.
    Nikola Lav 25.10.2009.

+ Reply to Thread

Dozvole postovanja

  • Vi ne možete postovati nove Teme
  • Vi ne možete postovati odgovore
  • Vi ne možete postavljati attachmente
  • Vi ne možete editovati svoje postove