Zašto dete boli stomak

Iako većina roditelja strahuje od zapaljenja slepog creva, to zaista nije najčešći uzrok bola u trbuhu kod dece. Kada bismo nabrajali i objašnjavali sve razloge bolova u trbuhu kod mališana, mogli bismo da popunimo celu sekciju posvećenu zdravlju. Zato ćemo se zadržati na najčešćim, ujedno i najvažnijim razlozima.

Bezazleni bolovi

Većina dece ima bezazlene bolove u trbuhu. Radi se o bolovima koji se obično javljaju u "napadima", prilično su jaki, imaju "probadajući"  karakter, a dete obično nije u stanju da lokalizuje mesto u stomačiću koje najviše boli. Uglavnom je veoma uznemireno, a plač je čest pratilac ovih bolova. Sve to ne traje dugo, obično ne duže od nekoliko minuta. Kada bolovi prođu, detetovo stanje se naglo popravlja. Ono postaje živahno, raspoloženo, a posle samo nekoliko minuta izgleda kao da se ništa nije događalo.

Obično se sve ponavlja nekoliko puta, ali se ne javljaju dodatni problemi, pa se dete lepo oporavi i bez pomoći lekara. Ovaj fini obrt - brzi odlazak neprijatnih bolova je jedna od karakteristika bezazlenih (funkcionalnih) bolova u trbuhu.

Precizan uzrok ove vrste bolova nije do kraja razjašnjen, ali postoje situacije kada ih možemo očekivati:

Virusi koji napadaju disajne organe (respiratorni virusi) vole da "udare" i na stomačić i creva deteta. Većina male dece ima stomačne ili crevne tegobe tokom težih virusnih infekcija. Stomak (želudac) je direktna meta virusa, pa nastaje pravo virusno zapaljenje - gastritis. Zato dete gubi apetit, ponekad povraća, a često se žali na bolove u gornjem delu trbuha. Pored želudačne, i crevna sluzokoža može da bude mesto napada virusa, mada aktuelni virusi više vole da se razbaškare u limfnim čvorovima koji se nalaze u trbuhu deteta. Kao što postoje limfni čvorovi (žlezde) na vratu, i u unutrašnjosti trbuha se nalazi veliki broj limfnih "žlezda". Kada virus napadne limfni čvor, nastaje zapaljenje sa uvećanjem limfne žlezde. Veliki limfni čvor pritiska crevo, dovodi do suženja nekog njegovog dela, pa crevni sadržaj otežano prolazi kroz taj suženi segment. Zato se crevo muči da "pročisti" suženi deo, crevni rad se ubrzava, crevo se naizmenično skuplja (spazam) i opušta, a to veoma boli. Kada se crevni sadržaj protera, deo creva se opušta i bol prolazi kao rukom odnet. Ovo uvećanje limfnih čvorova u trbuhu (stručno se naziva mezenterijalni limfadenitis) je relativno čest pratilac brojnih infekcija disajnih organa. Nije privilegija virusa, već se javlja i u sklopu bakterijskih infekcija. Zato nije retkost da se dete žali na bolove u trbuhu kada, na primer, ima streptokoknu anginu.

Treba istaći da jedan broj dece zaista ima bolove u trbuhu, iako nema pravog organskog razloga za to. Kod starije dece, naročito u predpubertetskom i pubertetskom dobu, bolovi u trbuhu mogu biti uzrokovani burnim promenama u psihološkom profilu. Ne ulazeći u prirodu problema koji se mogu stvoriti u njihovoj psihi, deca veoma često proživljavaju konflikte sa okolinom kroz različite "bolove". Uz glavobolju i grudobolju, bolovi u trbuhu su najčešće mesto gde se projektuju problemi koje dete proživljava. Nekada je to način da se skrene pažnja na sebe, a inteligentna deca brzo nauče da manipulišu osećanjima roditelja koji su zabrinuti za "ozbiljne" bolove u stomaku. I ovi bolovi spadaju u funkcionalne (znači bezazlene), i prolaze kada se reši psihički problem koji muči dete.

Ipak, postoje bolovi u trbuhu kod dece koja nemaju ni znake bolesti, a ni psihološke probleme. I oni su bezazleni (funkcionalni) bolovi, a javljaju se periodično (recidivantne kolike), sa dužim intervalima bez ikakvih tegoba. Kada se dese, veoma su jaki, ali - srećom, brzo prolaze. Ako se takvo dete ispita, svi nalazi su uredni, ali dete i dalje povremeno boli stomak. Posle nekoliko meseci (ponekad posle par godina) bolovi nestaju, pa im ne treba pridavati veliki značaj. Važno je ohrabriti dete u tim trenucima i objasniti mu bezazlenu prirodu bolova, pa će ono lakše da prebrodi neprijatnost.

Bolovi uz proliv

Skoro uvek, kada dete ima proliv, ima i bolove u trbuhu. Razlog je veoma očigledan, jer je proliv i nastao zbog problema u crevima, što  se manifestuje prebrzim crevnim radom. Pojačana peristaltika (rad creva) je ujedno i bolna, jer se u zidu creva nalaze nervni završeci koji su zaduženi za prenos bolnih senzacija. I bolovi u sklopu proliva su prilično bezazleni, jer je njihov uzrok očigledan. Kada prođe proliv,  nestaje i bol u trbuhu.

Bolovi u trbuhu koji "traže" pregled hirurga

Trbuh je najčešće mesto u dečjem organizmu u koje zaviruje hirurg. Teško je naći nekog u familiji, među komšijama i prijateljima ko nije operisao "slepo crevo". Ova negativna popularnost zapaljenja slepog creva je i uzrok straha od hirurških oboljenja koja mogu da budu  uzrok bola u trbuhu.

Apendicitis - upala "slepog creva" je jedna od najčešćih hirurških bolesti koje uzrokuju bolove u trbuhu kod dece.

Iako se ovaj naziv - slepo crevo - prilično odomaćio, on je anatomski pogrešan (ali ćemo ga ipak koristiti). Naime, slepo crevo je veliki deo debelog creva, zapravo jedan kraj debelog creva koji se "slepo" završava. Na njemu se nalazi apendiks - crvuljak crevnog tkiva, koji izgleda i nema drugu funkciju nego da nekima pravi probleme u vidu zapaljenja. Ovaj deo creva je zaista beskoristan u funkcionalnom smislu, ali u njemu se nalazi dosta tkiva koje je podložno zapaljenju. Zato je apendiks deo creva koji se lako upali.

Bolest obično počinje povišenom telesnom temperaturom, mukom i povraćanjem. Veće dete prvo prijavi da ga stomačić boli u predelu pupka. Taj bol se potom seli u donji desni deo trbuha, i tada se najčešće pojačava. Ono što je prilično karakteristično je da dete za dan, dva prilično "kljokne". Naizmenično je razdražljivo i klonulo, neće da jede, jedva pije, a stomak polako postaje sve tvrđi. Ako pokušamo da pipnemo trbuh, dete oseća jak bol i brani se. Najveći broj dece sa apendicitisom nema proliv, već obično zatvor. Nije retko da je u početku stolica uobičajene konzistencije. Inače, ovo su karakteristične tegobe tipičnog zapaljenja slepog creva.

Treba imati u vidu da jedan broj mališana ima netipičan oblik bolesti, kada se slepo crevo ne nalazi na uobičajenom mestu. Tada se i tegobe razlikuju od tipičnih.

Druge hirurške bolesti. I druge, brojne hirurške bolesti mogu da budu uzrok veoma jakih bolova u trbuhu. Ipak, za skoro sve je karakteristično da se bol progresivno pojačava, opšte stanje deteta biva izrazito loše, a dete sve slabije jede i pije.

Postoje i neki retki, ali opasni uzroci bola u stomačiću kod dece. Na primer, bolesti metabolizma (porfirije), ili poremećaji žlezda sa unutrašnjim lučenjem (dijabetes). Ipak, ove bolesti prouzrokuju i druge tegobe, koje odvode dete kod lekara.

U situacijama kada dete izgleda dobro, raspoloženo i nema visoku temperaturu - treba sačekati da se vidi dalji tok bolesti. Kad prođe nekoliko sati, biće daleko jasnije o kakvom problemu se radi. Tada će roditelji, ali i lekar imati više dragocenih informacija.

Trbuh nema prozor pa da se vidi šta se unutra zbiva, zato je važno pratiti dete i blagovremeno konsultovati lekara. Nekada je neophodno da se dete pregleda više puta za dan, dva. A često se rade i rutinske laboratorijske analize (krvna slika i pregled mokraće) koje pomažu u postavljanju prave dijagnoze.

Većina dece sa bolovima u stomačiću ne završi kod hirurga, ali je potrebno biti strpljiv i pažljiv u praćenju deteta. Naravno, uz stručnu pomoć lekara. Čak i kada se čini da je sve u redu, a mame i tate strepe za dete, treba bar porazgovarati sa pedijatrom. On će umiriti uplašene roditelje i proceniti da li je neophodno da se obavi pregled.

Kada se brzo mora kod lekara?

Prvo i najvažnije je da roditelji razumeju da nisu svi bolovi u trbuhu opasni. Ipak, ima situacija koje traže brzu reakciju:

Ako dete ima visoku temperaturu, bolovi idu u naletima koji su sve češći i duži, a pritom dete izgleda sve gore - odmah se treba javiti lekaru.

Ukoliko dete stalno povraća, ne uzima tečnost (ili odmah povrati po uzimanju nekog napitka) - treba obaviti pregled.

Sve vrste bolova u trbuhu koje "idu" sa izrazito lošim stanjem deteta (klonulo, malaksalo, teško se budi...) - treba ozbiljno shvatiti i potražiti pomoć što pre.

Ass. dr Goran Vukomanović