Naj­više kon­fu­zi­je u ve­zi aler­gi­je na hra­nu leži u nje­noj de­fi­ni­ci­ji. Kod "pra­ve" aler­gi­je na hra­nu, aler­ge­ni (hrana, obično pro­te­i­ni iz hrane) po­gađaju imu­ni si­stem i on počin­je da pro­du­ku­je an­ti­te­la na­zva­na imu­no­glo­bu­li­ni E. To ima za po­sle­di­cu oslo­bađan­je hi­sta­mi­na, ma­te­ri­ja ko­je uz­ro­ku­ju aler­gij­ske simp­to­me re­spi­ra­tor­nog, ga­stro­in­te­sti­nal­nog i kar­di­o­va­sku­lar­nog si­ste­ma, kao i kože.

Najčešći kožni simp­tom je ur­ti­ka­ri­ja (ko­privn­jača), sa ti­pičnim cr­ve­ni­lom i svra­bom, a za­tim otok li­ca, usta i je­zi­ka. Re­spi­ra­tor­ni simp­to­mi se ma­ni­fe­stu­ju "škri­pan­jem" u gru­di­ma i otežanim di­san­jem, a ga­stro­in­te­sti­nal­ni - iz­ne­nad­nim bo­lom u tr­bu­hu, ili na­di­man­jem, mučni­nom i po­vraćan­jem.

Ka­da de­te ima ozbil­jnu aler­gij­sku re­ak­ci­ju, sa ras­pro­stran­je­nim efek­ti­ma po te­lu, to stan­je se na­zi­va ana­fi­lak­si­ja, a praćena je ubr­za­nim i otežanim di­san­jem, sa po život opa­snim pa­dom pri­ti­ska, vr­to­gla­vi­com i gu­bit­kom sve­sti.

Najčešći alergeni
De­ca mo­gu da bu­du aler­gična na ra­zne vr­ste hra­ne, ali ima osam aler­ge­na ko­ji su od­go­vor­ni za de­vet de­se­ti­na aler­gi­ja kod ma­lišana: mle­ko, ja­ja, ki­ki­ri­ki, orašasti plo­do­vi (orah, in­dij­ski orah), ri­ba, lju­ska­ri, so­ja, pšeni­ca.

 

Nasledna sklonost

Be­be ima­ju na­sled­nu sklo­nost ka aler­gi­ji, ali ne i pre­ma od­ređenoj vr­sti aler­gi­je. Ako je je­dan ro­di­telj aler­gičan, kod de­te­ta po­sto­ji 30 od­sto mo­gućnost da bu­de aler­gično. Uko­li­ko oba ro­di­tel­ja ima­ju ne­ku vr­stu aler­gi­je, taj pro­ce­nat je 60, ia­ko se ne zna da li će de­te bi­ti aler­gično na hra­nu sve dok se ne po­ja­vi re­ak­ci­ja.

Sma­tra se da iz­la­gan­je aler­go­ge­noj hra­ni ra­no u živo­tu po­većava ri­zik od aler­gi­je. I od­ređeni zdrav­stve­ni uslo­vi mo­gu da bu­du po­ve­za­ni sa većom ve­ro­vat­noćom od ozbil­jnih aler­gij­skih re­ak­ci­ja na hra­nu. Na primer, kod de­ce sa ast­mom po­sto­ji veći ri­zik od raz­vo­ja ta­kvih re­ak­ci­ja.

 

Simp­to­mi i zna­ci alergije na hranu
- iri­ta­bil­nost i eks­trem­ni ne­mir
- iz­ne­nad­ni bol u tr­bu­hu, po­vraćan­je i pro­liv
- ni­ti kr­vi ili slu­zi u sto­li­ci
- osip po te­lu
- po­nov­lje­no "škri­pan­je" u gru­di­ma, kašalj
- za­pušen nos, ki­ja­vi­ca, pre­hla­da, si­nu­si­tis
- ne­na­pre­do­van­je (za­o­sta­tak u ra­stu)

 

Komplikovana dijagnostika

Aler­gi­ju na hra­nu je kom­pli­ko­va­no di­jag­no­sti­ko­va­ti. Ia­ko mno­gi ro­di­tel­ji sum­nja­ju da im je de­te aler­gično na od­ređenu hra­nu, sa­mo šest od­sto be­ba je stvar­no aler­gično, dok se kod naj­većeg bro­ja dece aler­gi­ja ne raz­vi­je do na­vršenih šest me­se­ci, to jest dok ne počnu da kon­zu­mi­ra­ju čvr­stu hra­nu.

 

 

 

Najčešći uz­ro­ci in­to­le­ran­ci­je
- Ne­do­sta­tak en­zi­ma po­treb­nih za pot­pu­no va­ren­je hra­ne
- Ne­do­vol­jna ko­ličina en­zi­ma za va­ren­je od­ređene hra­ne
- Loš kva­li­tet en­zi­ma - na primer, lak­ta­ze, što ima zapo­sle­di­cu teško va­ren­je lak­to­ze - glav­nog šećera u mlečnimpro­iz­vo­di­ma. Ovo može da iza­zo­ve na­du­ve­nost, di­ja­re­ju,ga­so­ve...
- Hra­na kon­ta­mi­ni­ra­na tok­si­ni­ma (ne­ke glji­ve)
- Po­nov­lje­n stres ili psi­hički fak­to­ri

In­to­le­ran­ci­ja hra­ne

Nu­tri­tiv­na aler­gi­ja se često meša sa in­to­le­ran­ci­jom (nepodnošenjem) hrane, jer iza­zi­va  slične simp­to­me, ali in­to­le­ran­ci­ja ne uključuje imu­ni si­stem. Ka­da kod de­te­ta po­sto­ji in­to­le­ran­ci­ja, može da uzi­ma ma­le ko­ličine od­ređene hra­ne i da bu­de bez simp­to­ma.

Lak­to­zna in­to­le­ran­ci­ja je čest pro­blem, de­fi­ni­san ab­do­mi­nal­nim na­di­man­jem i di­ja­re­jom zbog

ne­mo­gućno­sti pra­vil­nog va­ren­ja lak­to­ze - mlečnog šećera. In­to­le­ran­ci­ja može da bu­de «pred­stav­lje­na» i ga­so­vi­ma - ko­ji pra­te va­ren­je pa­sul­ja, ku­pu­sa ili lu­ka, kao i ne­pod­nošen­jem začin­je­ne hra­ne. Jed­na od glav­nih raz­li­ka u od­no­su na aler­gi­ju jeste da, ako de­te «uz­ro­ku­juću» hra­nu iz­be­ga­va od­ređeno vre­me, biće u stan­ju da je bez pro­ble­ma to­le­riše u ume­re­nim ko­ličina­ma.