Virusno oboljenje herpangina, relativno je česta bolest u dečjem uzrastu u letnjem periodu, a često ostaje neprepoznata ili "proglašena" za neku drugu bolest.

Ovo oboljenje izazivaju brojni sojevi koksaki virusa grupe A, a ređe i koksaki B virusi, kao i ehovirusi i enterovirusi.

Doktorka Svetlana Valjarević iz Služba ORL sa maksilofacijalnom hirurgijom Kliničko-bolničkog centra "Zemun" kaže da se bolest najčešće javlja od avgusta do oktobra. Prenosi se prljavim rukama (feko-oralni put), ili direktno kapljičnim putem.

"Bolest počinje malaksalošću deteta, koje gubi apetit. Temperatura je izrazito povišena, čak i iznad 39 Celzijusovih stepeni. Javlja se jak bol u ždrelu, a dete odbija i tečnost i hranu. Visoka temperatura traje dva do tri dana, a i kad prestane dete je veoma razdražljivo, plače, budi se iz sna, nosić curi. Zbog otežanog gutanja, pljuvačka curi niz usnice, pa to roditelji često tumače kao posledicu rasta zubića. Nekada dete i povraća", objašnjava doktorka Valjarević.

MOŽE I DA SE PONOVI
Bolest prolazi za sedam do 10 dana, bez posledica. Veoma retko infekcije izazvane enterovirusom 71 mogu da dovedu i do infekcija nervnog sistema. Imunitet koji se stekne je trajan, ali pošto tridesetak sojeva virusa može da izazove herpanginu, jasno je da je moguće imati je nekoliko puta u životu.

Dijagnoza herpangine postavlja se nakon pregleda ždrela. Na nepcu, krajnicima i sluzokoži obraza postoje "ranice", odnosno ulcerozne promene, belo-sive boje, oivičene crvenim rubom, prečnika do 5 mm. Najčešće ih ima manje od 10, nekad samo dve, pa je pažljiv pregled neophodan. Te promene su veoma bolne. Ostala sluzokoža ne izgleda promenjeno ni upaljeno.

Kod ove bolesti, kaže dr Valjarević, krvna slika je nespecifična, najčešće je ukupan broj leukocita u granicama referentnih vrednosti, uz povišen broj limfocita, što ukazuje na virusnu infekciju. C-reaktivni protein je povišen i u prvih 48 do 72 sata najčešće ima vrednost od 30 do 40, a potom opada. Bris nosa i grla su uredni.

"U lečenju herpangine važni su strpljenje i odgovarajuća terapija bola", kaže dr Valjarević. "Detetu je neophodno dati lekove protiv temperature i bolova (paracetamol ili brufen sirup), jer su promene u ždrelu izrazito bolne. Mogu se dati i gelovi sa anestetikom koji se koriste kod nicanja zubića. Ukoliko su promene na sluznici obraza ili unutrašnje strane usana, namažite detetu direktno gel na njih. U lečenju herpangine antibiotici nemaju ulogu, jer se radi o virusnom oboljenju."

Izbegavajte da detetu nudite voće i voćne sokove jer njihova kiselost provocira bol. Dete će najradije piti hladno mleko, pojesti sladoled, ohlađen griz ili puding. Vodite računa da dete ne dehidrira, nudite mu tečnost što češće u toku dana. Ukoliko dete plače bez suzica, nema uobičajen broj mokrih pelena, urin je taman, a sluzokoža usta je suva, javite se lekaru jer se radi o dehidrataciji, pa je nekada neophodno lečenje u bolničkim uslovima zbog nadoknade tečnosti.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama