Blogerka Valeri Monro na svom blogu je objavila zanimljivu priču o odgajanju sinova kao budućih dobrih ljudi i uzornih muževa:

"Na jednom putovanju prijateljica mi je rekla da sam vaspitala sina da bude kulturan. Na prvu loptu htela sam da se usprotivim, kao da je rekla nešto negativno, a onda sam shvatila... Odgajila sam dečaka koji je pametan i obziran, osetljiv i kulturan, koji sluša dobro i koji je veoma iskren kada je reč o osećanjima.

Možda mislite da se hvalim, možda se stvarno i hvalim, ali postoji veliki broj majki koje su prekinule ono što je Vilijam Polak, profesor psihologije u Medicinskoj školi Harvarda, podrazumevao dečačkim kodeksom. Pod tim se misli na čvrsto prećutno verovanje da dečake treba da odgajamo stoički, da kriju svoja osećanja, da brzo postanu nezavisni. Ukratko, da ne budu kao devojčice.

On veruje da je za dečake, kako bi oni bili srećni i zdravi, potrebno da pokazuju svoja osećanja, empatiju, da budu u stanju da pokažu isti raspon emocija kao i devojčice.

Pre nego što sam dobila sina, mislila sam da je normalno da želite da imate dečaka ili devojčicu koji imaju potpun emocionalni život. Onda sam to i pokušala i shvatila da velika razlika postoji između vere da dečaci treba da pokazuju emocije i zaista formirati jednog da to radi.

U jednom trenutku, kada je moj sin imao desetak godina, mama me upitala da li mislim da je normalno da on bude toliko osetljiv. Ili kada je imao 14 godina, prijateljica koja nas je videla kako se mazimo na krevetu, upitala me da li je već pokazao interesovanje za devojčice. I tu se javlja onaj pojam "mamin dečak"... Zar nije interesantno da ne postoji fraza za devojčice koje su vezane za majke, kao i da "tatina ćerka" nema apsolutno nikakve veze sa pejorativnom konotacijom.