Nemoj ovo, nemoj ono

Kako se vi osećate kada vam neko kaže "Nemoj!"? Tako se oseća i vaše dete.

Jasno, niko neće ni pokušati da vam kaže da niste u pravu kada detetu ne dozvoljavate da maltretira mlađe od sebe. Jedino je važno da li ste i koliko svesni upotrebe ove reči!

Uostalom, kada neko vama kaže: "Nemoj", sigurno osetite unutrašnji otpor i, makar u sebi, prokomentarišete ("Ko si ti da mi to određuješ? E, baš hoću!" i slično). Takvu reakciju ima i vaše dete. Razlika je u tome što u ranom uzrastu vi za njega predstavljate najveći mogući autoritet, pa veruje u svaku vašu zabranu, kritiku, kaznu... kao u "zakon.". Osim toga, ono nema određenu snagu da vam se suprotstavi i glasno iskaže svoj komentar. Međutim, ukoliko vaša brojna NEMOJ opstanu kroz celo detinjstvo (predškolskog i nižeškolskog uzrasta) - dete će se sigurno usprotiviti, a tada taj otpor više ne možete da zaustavite. Utoliko je važnije da svoje NEMOJ, ma koliko bilo argumentovano, naučite da koristite kontrolisano, sa merom.

 

Kada se sve koristi NEMOJ?

 

1. Bezbednost

Svaki roditelj je bio u prilici da izgovara: "Nemoj da trčiš preko ulice", "Nemoj da skačeš sa merdevina"... To su ona NEMOJ koja su opravdana, jer se iza njih krije vaš strah za detetovu bezbednost.

 

2. Vaš mir

Postoje NEMOJ koja nemaju nikakvo pedagoško opravdanje, ali ih roditelji izgovaraju da bi sebi priuštili malo mira: "Nemoj da vičeš", "Nemoj da se igraš baš ovde", "Nemoj da pričaš dok traje moja omiljena serija...". Ova NEMOJ su prilično nepoželjna po dete, jer ono ni sa čim nije prouzrokovalo da izgovorite NEMOJ. 

 

3. Fizička aktivnost

Roditelji brane deci mnoge fizičke aktivnosti u strahu od moguće povrede. "Nemoj da padneš", kažu. Kao da dete želi da padne. Ili, kao da dete, posebno kada je u uzrastu od tri, četiri godine može da utiče na to da li će da padne ili neće.

 

4. Navika

Nažalost, roditelji na ovaj način komuniciraju sa svojom decom, ne toliko zbog navedenih razloga, koliko zbog navike. Više ni ne primećuju koliko je reč NEMOJ postala sastavni deo njihovog rečnika. Oni su, jednostavno, ubeđeni da ovakva komunikacija ne može da bude štetna, da ona čini stub njihovog autoriteta, tj. da im je to jedini izbor, da njihovo dete ne bi razumelo drugačiji način ophođenja. To, naravno, nije tačno. 

 

Šta možete da učinite?

 

* Promenite govor

Kada izgovorite: "Nemoj da hodaš pogrbljeno", ili bilo koje drugo NEMOJ koje se odnosi na dete lično, upućujete mu jednu od mnogobrojnih "TI poruka". Njihov zajednički imenitelj je da počinju sa: "Ti si...". One čine da se dete oseća ugroženim, a mogući izbor kako će da reaguje je ili da počne da se brani ili, u starijem uzrastu, da se povuče u sebe i odustane od komunikacije sa vama. Umesto toga, pokušajte da rečenice (kritike, sugestije, predloge, pretnje...) počnete sa: "Ja". Na primer: kada izgovorite: "Nemoj da me prekidaš dok govorim, to mi ide na živce", uputili ste kritiku - ne detetovom postupku (iako ste to želeli), već njemu samom (s obzirom da dete ne pravi razliku, shvatiće da vam ono ide na živce, a ne neko njegovo konkretno ponašanje). Ali, ako umesto toga kažete: "Kada me prekidaš dok govorim, zaboravim šta sam htela da kažem..." - ne samo da niste upotrebili reč NEMOJ, već ste stavili akcenat na ono što se dogodi kada vas dete prekine u govoru. Objasnili ste mu zašto vam određeno ponašanje smeta. Odnosno, pojačali ste mogućnost da vas dete zaista posluša i prestane da vas prekida.

 

* Preobratite NEMOJ u POZITIVNU, afirmativnu REČ.

"Nemoj da bacaš igračke" u "Sredi svoje igračke".

"Nemoj da trčiš na ulicu" u "Polako pređi ulicu".

 

* Upotrebite "čarobne reči" kao što su: "Molim te", "Da li bi hteo...", "Hajde da zajedno...".

Na primer, umesto: "NE viči", recite: "Molim te, govori tiše".

 

* Razmislite

Kada izgovarate NEMOJ, razmislite koje argumente za to imate. Da li brinete za detetovu bezbednost, da li time "kupujete" malo sopstvenog mira? Ipak, ukoliko vas dete na neko vaše NEMOJ upita: "Zašto da ne?", obavezni ste da mu odgovorite. Ne zaboravite da: "Zato što ja tako kažem" nije valjan odgovor.

 

* Suzdržite se

Pokušajte jednog dana da izbrojite koliko puta ste detetu rekli NEMOJ, počevši od onoga: "Nemoj da radiš to i to", preko NEMOJ koje se tiče neke njegove opšte osobine ("Nemoj da si dosadan..."), do jednostavnog odbijanja ("Nemoj to da radiš baš sada"). Pokušajte da taj broj smanjite. Pre nego što izgovorite NEMOJ, preobratite ga u pozitivan zahtev ili ga, jednostavno, preskočite. Uostalom, ukoliko dete nastavi sa ponašanjem koje vam toliko smeta, reč NEMOJ vam neće nigde pobeći, možete da je upotrebite malo kasnije. Podrazumeva se da se ovo pravilo ne odnosi na one situacije kada je ugrožena detetova bezbednost, kao i kada je vaša trenutna reakcija neophodna.

 

Izostanak reakcije

Ako preterate sa upotrebom reči NEMOJ, dete će vremenom sasvim prestati da reaguje na nju. Slično se dešava kada previše vičete, pa dete postane "imuno", odnosno više ne doživljava viku kao vašu kaznu, već kao vaš "normalan", uobičajen način ophođenja.

 

Nesigurnost

Još teža posledica preterane upotrebe reči NEMOJ jeste mogućnost da dete odrasta u nesigurnu osobu. Naime, ako je njegovo detinjstvo obeleženo stalnim zabranama, kritikama, rečenicama koje na ovaj ili onaj način poručuju da ono nešto ne radi dobro (svaki put kada izgovorite NEMOJ, uputili ste detetu poruku da nešto ne radi dobro), njegovo samopouzdanje je bitno narušeno.

 

Jelena Holcer, pedagog

Dodaj: del.icio.us | Digg