*Prezaštićivanje. Pokušajte da ne prezaštićujete svoje dete. Iako je ovo lakše reći nego učiniti, imajte na umu da će ovakav vaš stav dete umeti da prepozna i osloni se na vaše prisustvo prilikom rešavanja ličnih konflikata sa vršnjacima. Za njega je bolje da se ponekad i sam «opeče», kako bi naučio neku važnu lekciju iz socijalne komunikacije.

*Vršnjačko okruženje. Upišite dete u vrtić kada bude bilo emotivno i fizički spremno za to. Vršnjačko okruženje će razviti brojne osobine emocionalne inteligencije, ne samo empatiju.

*Lični primer. Budite dobar primer. Pokazujte empatiju za druge, jer je takvo ponašanje roditelja jedan od najefikasnijih načina za učenje empatije kod deteta. Na primer, kada se brinete za svoje prijatelje, rodbinu, bližnje - uputite u to i svoje dete.

*Razgovarajte. Kada čitate slikovnice ili gledate filmove sa sadržajem koji bi mogli da probude empatiju kod vašeg deteta, pokušajte da ga stavite u položaj glavnog junaka. Razgovarajte o konkretnim situacijama, pitajte dete: «Kako bi se ti osećao da se to tebi dogodi?». Posmatrajte situacije iz svoje svakodnevice i razgovarajte: «Šta misliš, zašto se rasplakalo ono dete u parku? Da li si video šta se dogodilo? Da li je to dete palo? Da li ga je neko povredio tako što mu je uzeo igračku bez pitanja? Kako bi se ti osećao na njegovom mestu? Da li misliš da postoji nešto što ti možeš da uradiš kako bi to dete prestalo da plače?».

*Emocije prema vama. Zahtevajte empatiju prema vama. Ako se vi rasplačete, a dete ne reaguje, pitajte da li mu je zaista svejedno što ste vi tužni. Podsetite ga da, kada se ono rasplače, vi uvek priđete i pitate šta nije u redu, pokušate da ga utešite. Nemojte pri tome biti kritični ili strogi, jer postoji mogućnost da dete ne reaguje na vaše emocije - ne zato što nema empatiju, već zato što ne zna kako bi reagovalo.

*Potrebe drugih. Omogućite mu što više prisustvo druge, po mogućstvu i mlađe dece. Socijalna interakcija će omogućiti vašem detetu da nauči da deli svoje igračke, da se igra po opšte važećim pravilima, umeću komunikacije... Mlađa deca, posebno bebe, pružiće mu uvid da postoje i oni koji su još više od njega samog onesposobljeni da samostalno zadovoljavaju svoje potrebe. Trogodišnje dete može da zadovolji svoju potrebu - na primer, glad, tako što će se samostalno hraniti, ali beba to ne može jer je još uvek zavisna od odraslih osoba. Kada vaše dete to uvidi, postepeno će stvarati osećaj hijerarhije moći u zadovoljavanju potreba (svojih i tuđih) i ispoljavanju emocija.

Pored ovih sugestija za razvoj empatije kod vašeg deteta, imajte na umu da se ova osobina razvija tek od treće godine. Uz vašu podršku i usmerenje, vaše dete će odrasti u emotivno toplo dete, koje će zahvaljujući upravo ovoj svojoj osobini imati razvijene socijalne kontakte, biti omiljeno u društvu i pravilno raspoznavati kako lične želje, tako i umeće poštovanja tuđih.

Jelena Holcer, pedagog

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama