Roditelji, ne stvarajte kopije

O značaju dečje individualnosti u poslednje vreme dosta se govori. Ipak, mnogi roditelji ne odustaju od pokušaja da kroz decu ispolje svoje, često neostvarene želje i ambicije.

Roditelji često mališane preopterećuju svojim očekivanjima, a svaku različitost posmatraju kao lični napad. Ova velika greška se primećuje u mnogim aspektima odrastanja deteta... ali je, možda, najočiglednija kada je u pitanju oblačenje.

 

Blizanci

Deca blizanci, koja su isto obučena, više su pravilo nego izuzetak. Okolina na blizance uvek gleda sa posebnim simpatijama. Duboko ukorenjene predrasude su učinile da je njihovo istovetno oblačenje očekivano, prirodno, "normalno"...  Od roditelja čak može da se čuje kako je lakše kupovati po dve iste majice nego pronaći dve različite a dovoljno dobre.

 

No, roditeljstvo nije lak posao, a vaspitavanje blizanaca zahteva i dodatnu edukaciju. Roditeljima se uvek preporučuje da ih tretiraju kao posebne individue. To znači da im se pojedinačno posvećuju, kao i da im dopuste da razvijaju pojedinačne sklonosti (od različitog oblačenja do treniranja različitih sportova).

 

Kada ovakav pristup izostane, a roditelji blizance isto i oblače - deca ne uspevaju da se razviju kao "posebne" ličnosti. Vezanost za brata/sestru jeste poželjno, ali se na taj način rizikuje da njihova međusobna vezanost bude preterana. U tom slučaju blizanci, jednostavno, neće dobiti priliku da odrastaju kao pojedinci, nego će uvek da se osećaju kao deo para. Odnosno,  svako dete će se osećati kao da je u senci onog drugog, i bez dovoljno samopouzdanja za neko sopstveno uverenje ili odluku.

 

Roditelji - drugovi

Danas se sve češće mogu sresti roditelji koji su obučeni isto kao njihova deca. Mame, koje svoje ćerke oblače u sličnu garderobu koju one imaju ili tate, koje nose iste jakne kao njihovi sinovi - kažu da istom odećom žele da postignu da ih dete doživljava kao drugara.

 

Posledice koje ne treba zanemariti

Kada vaše dete oblačite kao što oblačite sebe, to ima određene  posledice po njega:
- Ono ne uspeva da se razvije kao samostalna ličnost, nezavisno od vas.
- Raste u vašoj senci. Oseća se manje vredno, jer vi diktirate i direktno utičete na to kako će ono da izgleda i šta će da obuče.
- Vaše insistiranje da fizički ličite, dete doživljava kao opterećenje, tj. obavezu da ispunjava vaše želje i ambicije, odnosno da treba i po ponašanju da što više liči na vas.
- Strahuje od komentara vršnjaka koji «ne liče» na svoje roditelje, to jest, ne nose odeću kao oni.

To je greška. Najpre, detetu nisu potrebni novi drugovi. Ono ih ima među vršnjacima, ali druge roditelje neće nigde naći. Zato nemojte ni da pokušavate da vredniju ulogu menjate za manje važnu. Preporučuje se da sa detetom negujete odnos zasnovan na poverenju i međusobnom uvažavanju (nalik onom kakav postoji među drugovima), ali da nikada ne zaboravite da ste u tom odnosu vi roditelj. I da po mnogim pitanjima ne možete da budete ravnopravni. Međutim, ni drugarski odnos ne možete da formirate samo odevanjem. Naprotiv. Odevanje je samo spoljašnja manifestacija, pa ako nije propraćena vašom adekvatnom komunikacijom i ponašanjem, može da ima kontraefekat.

 

Deca kao roditelji

Kožna jakna na dečaku od četiri godine ili sandalice sa platformom na devojčici od pet godina su potpuno neprimerene njihovom uzrastu. Pogledajte decu sličnog uzrasta, tako ćete uvek znati šta je kom dobu primereno. Naravno, to ne znači da ćete morati da pratite trendove koji su trenutno popularni, nego da ćete imati objektivniji uvid u ono što bi za vaše dete moglo da bude odgovarajuće.

 

Roditelji kao deca

Slično kao što je neka garderoba za odrasle „smešna“ na mališanima, podjednako je apsurdna „dečja“ garderoba na roditeljima. Naravno, ako vam se dopada, možete kao deo svog modnog stila da imate šnalice sa leptirićima, ili pantalone sa tregerima... ali, nemojte da ih koristite kao način da sa svojom decom budete bliskiji.  

 

Vaša inicijativa

Dete se neće protiviti vašem insistiranju da ga oblačite isto kao sebe, jer ono ionako želi da što više liči na vas. Naime, roditelji su u očima dece najveći autoriteti i uzori, skoro „natprirodna“ bića koja sve znaju, sve umeju, nikada ne greše... Deca vas toliko obožavaju da uopšte ne vide vaše mane, ne uspevaju da vas sagledaju realno. Zato, kada od njih pravite svoje «klonove» (istovetne kopije), ona se ne protive (u tome ne vide ništa loše). Čak uživaju u tome (previše su mala da bi shvatila koliko je to pogrešno).  

Sopstveni izbor

* Dozvolite detetu da izgradi sopstveni ukus, a vi uspostavite osnovne odrednice. Prvi uslov jeste urednost (odeća mora da bude čista, bez fleka, da ne miriše na znoj…). Drugi uslov je da  odeća bude prilagođena vremenskim prilikama.
* Pitajte mališana šta želi da obuče.
* Povedite dete u kupovinu, dozvolite mu da samo izabere odeću. Uostalom, tu garderobu će ono da nosi, a ne vi.  

Znači, nerealno je očekivati da će se dete usprotiviti tome što ga roditelji oblače isto kao sebe. Zbog toga to „razdvajanje“ morate da učinite sami, baš kao što ste grešku istovetnog oblačenja sami napravili. Omogućite detetu samostalnost u svim aspektima koje mu uzrast dozvoljava. Kada je oblačenje u pitanju, setite se da deca nisu lutke koje oblačite kako vi želite.

 

Roditelji kao konkurencija

Poslednja faza kada roditelji odevanjem pokušavaju da se približe svojoj deci je doba puberteta. Tada deca sve više dobijaju fizički izgled mladića ili devojke, pa mnogi roditelji (mame posebno) kao da imitiranjem odeće pokušavaju da „konkurišu“ njihovoj mladosti. Zapravo, kada gledaju svoju decu kako postaju odrasli ljudi, istovremeno jasno vide sebe kako stare. Nažalost, podmlađivanje oblačenjem garderobe za tinejdžere nije moguće. Dobra okolnost je što se pubertetlije ne obaziru mnogo na roditeljsko oblačenje i ne gube vreme razmišljajući zašto njihovi roditelji žele da liče na njih.

 

 

Jelena Holcer, pedagog

Dodaj: del.icio.us | Digg