Osnovne higijenske navike

Osnovne higijenske navike koje kod deteta treba da «usadite» su:

*Pranje ruku. Deca često stavljaju u usta ruke ili neke druge predmete. U periodu dok im rastu zubići i svrbe ih desni, ovo ima određenog opravdanja, ali i tada treba insistirati na upotrebi odgovarajuće mekane cucle ili glodalice (igračke predviđene za to). Takođe, u ranom uzrastu, stavljanje predmeta u usta je i način upoznavanja sa svetom koji ih okružuje, oblik eksperimentisanja. Roditelji su, međutim, skloni da ovakvo ponašanje svoje dece tolerišu i kada ona izađu iz ovih razvojnih faza. Čim primetite da vaše dete stavlja ruke u usta, pitajte ga zašto to čini, opominjite, premestite mu pažnju na nešto drugo... Odnosno, nemojte dozvoliti da se ova loša navika dodatno učvršćuje vašim odobravanjem. Pranje ruku je jedna od prvih higijenskih navika koje dete treba da samostalno ustanovi. Naravno, najpre će prati ruke uz vašu pomoć, a vi ćete ga već od treće godine podsticati da to uradi samostalno. Odredite obavezna pranja ruku, to jest konkretne situacije kada se ono ne može izbeći. To su: pre jela, posle upotrebe kupatila, posle igranja napolju, odmah po dolasku kući, posle dodira sa životinjama... Vaša obaveza je da pri uspostavljanju ove navike budete uporni i dosledni. Na primer, ako ste kao pravilo uveli pranje ruku posle upotrebe toaleta, ne dozvolite detetu da izađe iz kupatila a da nije opralo ruke, pod izgovorom: «Kasnije ću, proći će mi crtani, samo da popijem malo soka...».

*Pranje zuba. Nega usne duplje deteta sprovodi se odmah nakon rođenja. Kada izrastu prvi mlečni zubići, već je vreme za pranje čistom vodom i četkicom prilagođenom za ovaj najmlađi uzrast.  Početkom treće godine života, počinje se sa upotrebom paste za zube. Stručnjaci preporučuju pastu za zube bez fluora, jer deca tog uzrasta ne uspevaju da ispljunu pastu, već je gutaju. Između pete i sedme godine, može se početi sa korišćenjem paste sa fluorom, uz nadzor roditelja. Lični roditeljski primer je i ovde veoma važan. Tako, ukoliko perete zube zajedno, koristeći pritom šarene četkice, mirisne paste, satove za merenje dužine pranja... ova aktivnost deci postaje draža i zanimljivija. Samim tim, brže će je usvojiti kao sastavni deo svog dana. Do osme godine, dete bi trebalo da savlada pravilnu tehniku pranja zuba i samostalno održava oralnu higijenu. Najbolja zdravstvena preventiva očuvanja zdravlja zuba je adekvatna oralna higijena i redovne posete stomatologu.

*Kupanje. Kada formirate naviku kupanja deteta, tek posle polaska u školu kupanje može biti samostalno. Sve do tada, s obzirom da vi kupate dete, navika se sastoji u tome da dete ovu aktivnost prihvata kao nešto sasvim uobičajeno i redovno. Ukoliko pripadate velikoj grupi roditelja koji svoju decu moraju da nagovaraju na kupanje, obratite pažnju da ne koristite izraze koji će mu ovu aktivnost još više omrznuti. Tako, nemojte reći detetu da je kupanje važno jer se ono: «isprljalo». Dete će razumeti da je time prljavo sve u vezi njega, a to može stvoriti unutrašnju zabunu. Negativna slika o svom telu i sebi stečena u ranom detinjstvu može imati brojne posledice. Umesto da je «prljavo», recite mu da se radi o higijeni, obavezi koja se ne dovodi u pitanje, da je to jedan od načina da se sačuva zdravlje... Za mnogu decu, rešenje da im se kupanje omili jeste kada napunjena vodom, gumene igračke i mogućnost da se u vodi igraju, zabavljaju.

*Dečja soba. Već u predškolskom uzrastu, ukoliko dete ima svoju sobu, pokušajte da ga motivišete da je, primereno uzrastu, samostalno sređuje. Tako, najpre naučite dete da samostalno odlaže svoje igračke posle igranja. To podrazumeva stavljanje igračaka na njihovo mesto po kutijama. Neposredno pred školu, i u nižim razredima, dete će uspevati da svoju nošenu odeću odlaže u korpu za pranje odeće, a čistu slaže u svoj orman. Kada su odeća i igračke na mestu, soba već deluje uredno. Ipak, sa uzrastom se menjaju navike održavanja osnovne higijene sobe. Oko desete godine, dečja soba se može pretvoriti u džunglu punu otpadaka hrane, razbacanih stvari, svezaka, papuča... Ove nove, promenjene navike su odraz preokupiranosti nekim drugim, pubertetom uzrokovanim situacijama. Da biste postigli minimum higijene i urednosti, odredite jasna pravila. Na primer: jedan dan u nedelji dete mora da očisti prašinu, usisa tepih, skloni razbacane stvari... a svakog dana đubre mora da bude po kantama, garderoba za pranje ne sme da se vuče po podu, otpaci hrane moraju odmah da se iznesu napolje... Ne zaboravite, ono što je vama nered i haos, deci može biti savršen red. Ukoliko vaša pravila obuhvataju potpuni red, deca se u toj sobi neće osećati prijatno, to jest neće se osećati kao da zaista imaju svoju sobu. U vremenu puberteta, njihova soba je simbol prostora slobode i njihovog ličnog, privatnog sveta.

Minimum održavanja higijene

Ukoliko pokušavate da sa detetom utvrdite minimum održavanja higijene (na primer, u sređivanju sobe), potrudite se da vaš dogovoreni minimum zaista bude stvarni minimum, a ne potpuna higijena. Ukoliko je vaš zahtev preteran, rizikujete kontraefekat, to jest razdražljivo i još više neprijateljski raspoloženo dete.

Jelena Holcer, pedagog

Koliko su važne higijenske navike