U prvoj godini, bebina glavna hrana bi trebalo da bude majčino mleko ili formula, a kravlje mleko posle navršenih godinu dana. Ali, u uzrastu od oko sedam meseci, mala količina mlečnih proizvoda, pre svega jogurta i sira, predstavlja dobar dodatak bebinoj ishrani.

Blagodeti jogurta i sira

Jogurt je odlična hrana za stariju odojčad. Bogat je kalcijumom, a od aktivnih bakterija koje su u njemu prisutne, digestivni sistem ima mnogo koristi. To je, takođe, sjajan način da beba u organizam unese mast, koja je veoma potrebna u prvoj godini, pa zato uvek treba dati jogurt sa maksimalnim postotkom masti. Čak i deca koja imaju intoleranciju na laktozu (nepodnošenje mlečnog šećera), mogu lako da vare jogurt. Laktoza je prilikom pravljenja jogurta promenjena u mlečnu kiselinu, pa se lakše vari. Pod dejstvom mlečne kiseline se menja i struktura masti i belančevina, što omogućava njihovo bolje iskorišćavanje i lakše varenje. Sir je sledeći mlečni proizvod koji se uvodi u ishranu starijeg odojčeta. Bogat je kalcijumom i neophodnim mastima. Može da se posluži kao namaz ili dodatak jelu. Treba početi sa sirevima blagog ukusa i strukture (mocarela, krem sir), a kada se dete navikne na taj ukus, mogu da se uvedu tvrđi sirevi kao parmezan i ementaler.

Isključivo punomasno mleko

Kada jednom uvedete mleko, neka bude isključivo punomasno. Naime, bebama je potreban visok sadržaj esencijalnih masnih kiselina - koje obezbeđuju važnu energiju za njihov brz rast, a neophodne su za razvoj mozga i mrežnjače oka. Koliko mleka treba unositi?
Dete u drugoj godini treba da pije od 500 do 700 mililitara punomasnog mleka dnevno. Međutim, više od ove količine nije poželjno, zato što bi se tada smanjio unos druge hrane, posebno one bogate gvožđem i drugim neophodnim nutrijentima.
Punomasno mleko sa maksimalnim procentom masti je neophodno deci do navršene druge godine života, a posle tog uzrasta se može dati i delimično obrano mleko (dva odsto mlečne masti).

Ima mališana koji brzo prihvate kravlje mleko. Ali, pošto ono ima različit ukus i teksturu od majčinog mleka ili formule, neka deca ga teže prihvataju. Zato ga treba uvoditi postepeno. U početku jednom dnevno, i to jedan deo kravljeg mleka i tri dela mleka koje je dete prethodno pilo, pa postepeno povećavati količinu “celog“ mleka. Malu količinu mleka takođe možete da pomešate sa cerealijama ili sa čvrstom hranom, na primer, sa pireom od povrća. Mala količina može da bude pomešana sa voćem. Ako dete ipak odbija mleko - ponudite mu puding, sutlijaš, ili milkšejk za užinu. Napravite čorbu sa mlekom umesto sa vodom.

Dragoceni saveznik zdravlja

Kada bebin organizam posle prvog rođendana postane spreman za kravlje mleko, ono će postati njegov dragocen saveznik - sjajan izvor kalcijuma, kao i  magnezijuma i vitamina A, značajnih za izgradnju bebinih kostiju i zuba, ali i za regulaciju koagulacije krvi i mišićne kontrakcije. Ako je mleko obogaćeno vitaminom D, to će pomoći telu da lakše apsorbuje potreban kalcijum.

Mleko obezbeđuje proteine za rast, ali i ugljene hidrate kao izvor energije.
Uzimanje dovoljnih količina kalcijuma u ovom uzrastu smanjuje rizik od nastanka raznih oboljenja u kasnijem periodu života - hipertenzije (visokog krvnog pritiska), fraktura kostiju...

Prim dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama