Saznajte kako bihejvioralni faktori, odnosno faktori ponašanja utiču na dečje prehrambene navike. Ali, i kako roditelji mogu da utiču na zdraviju ishranu u svojoj porodici.

Moja kći baš voli da jede. Zamislite sedmogodišnju devojčicu koja je izrazila želju da osnuje udruženje čiji će članovi biti oni koji mnooogo uživaju u jelu!? Ona to ističe i tako što se poistovećuje sa likovima u knjigama i filmovima za decu, koji jedu njenu omiljenu hranu (kao prase Vilbur u filmu "Šarlotina mreža"). Ah, da… bila bi mnogo srećnija kada bi mogla da ima četiri obroka dnevno, umesto "samo" tri (užine, naravno, ne računa) - kaže mama jedne male izelice.

- Da li je ona opsednuta hranom? Možda. No, nije jedina u tom "društvu": mnogi roditelji koje znam, imaju probleme sa sasvim malom decom (čak i onom koja su tek prohodala), koja su se "navukla" na makarone i sir, maslac i marmeladu, ili viršle. U slučaju moje ćerke, to je testenina. Sve vrste testenina!

Ono si što jedeš 

Međutim, to ne mora da bude zavisnost od hrane. U većini slučajeva i nije. Niti je prejedanje. Ta deca uglavnom uzimaju dobre, hranljive namirnice, ali bi trebalo da dobiju nešto više od uobičajenog, kao "dopunu". Na primer, to može da bude samo jedna vrsta hrane, a može da bude i čitav niz - grašak, riba, voće, hleb od celog pšeničnog zrna. No, bez obzira na sve, roditelji moraju da budu svesni šta se događa u glavicama njihove  dece, kao i činjenice da su deca - ono što jedu!

-Ne postoji dvoje dece koje je isto. Različiti su ne samo oblici njihovih tela, već i njihovi metabolizmi, a nešto od razlika uslovljava prirodno okruženje u kojem žive - uslovi koji uzrokuju ponašanje i razvoj, kaže Ema Fogt, dijetetičar, koja radi sa mlađom decom, tinejdžerima i porodicama. - Osim toga, neka deca, jednostavno, imaju mnogo veći apetit od druge dece.