O zdravoj ishrani se u poslednje vreme toliko govori i čujemo toliko različitih stavova, da više niko od nas nije siguran šta je zapravo zdravo, a šta nije. Ipak, sigurni smo u to da je ona druga, nezdrava ishrana, uz fizičku neaktivnost, glavni krivac za gojaznost.

Najstrašnije od svega je što je stopa gojaznosti sve veća i među decom - u poslednjih tridesetak godina, procenat gojazne dece u Srbiji porastao sa četiri na 14 odsto, ali tome se može stati na put!

Kao što već znamo, gojaznost kod dece treba preduhitriti usađivanjem zdravih navika i zdrave ishrane od najranijeg uzrasta, a evo saveta dr Ane Gifing koji vam u tome mogu pomoći.

Šta je to što deca do prve godine života nikako ne bi trebalo da jedu?

"Deca do prve godine života, a i kasnije, ne bi trebalo da unose bilo kakve brze šećere, ono što je uobičajeno da se danas deci daje - slatkiši, sladoledi, čokoladice... Trebalo bi izbegavati, sa time je saglasna i većina pedijatara, kravlje mleko u bilo kom obliku. Dakle, ukoliko dete ne sisa, bolje je davati mu adaptirano mleko, a kada već prestane da doji, trebalo bi da pređe na čvrstu, zdravu hranu", rekla nam je nutricionistkinja na promociji svoje nove knjige o ishrani dece "Moj prvi zalogaj" u izdanju "Finese".

Kako hranom pojačati imunitet?

"Dajte deci povrće u nekoliko obroka, puno je vitamina. Sveža paprika je puna vitamina C, A, provitamina, šargarepa je takođe puna vitamina i provitamina. Zeleno, crveno Ii žuto povrće u ishrani su ozbiljan put ka zdravlju", kaže dr Gifing.

"Naravno, treba izbegavati i razne mesne prerađevine, roštilj, a mnogi roditelji vole deci da daju ćevape. To je hrana koja se u tom uzrastu može izbeći jer deca tada prihvataju sve ukuse, samo je na roditeljima da to ponude deci".

Čuli smo šta treba da izbegavaju, a šta bi mališani trebalo da jedu svakog dana?

"Deca bi svakodnevno trebalo da jedu više porcija raznog povrća, voća i naravno, određenu količinu proteina, raznovrsno meso - belo, crveno, kao i jaja... Kada je reč o maloj deci, treba im najpre dati određenu vrstu voća, pa polako uvoditi drugo voće koje dete može da podnese".

Doktorka kaže da deca treba da imaju tri obroka dnevno i dve užine. Koje namirnice su dobre za užinu?

"To mogu da budu voćne kaše bez dodataka šećera ili užina u obliku cerealija - pirinač, kinoa. Izbor namirnica je veliki i ne smemo sebi da dozvolimo da deci dajemo krompiriće, keksiće, čokoladice jer je to najlakše".

Kada je reč o deci školskog uzrasta, kakvu zdravu užinu bi roditelji mogli da spreme za njih?

"Treba naučiti decu da u školu ponesu kašice od žitarica ili voće. Nažalost, danas deca imaju slobodu da kupuju isključivo sve u kesicama - bombone, grisine... Decu treba učiti od malih nogu i pakovati im zdravu hranu", kaže ona.

Mališane je, ipak, najteže "odvojiti" od slatkiša. Šta bi  roditelji mogli da ponude deci umesto toga?

"Postoji mnogo dobrih recepata za zdrave slatkiše. Pored toga, mogu da ima daju suvo voće ili kombinaciju nekih zdravih keksića koji imaju puno vlakana i zdravu formu šećera".

Koja je, po vašem mišljenju, najveća greška koju roditelji prave kada je reč o ishrani dece?

"Najveća greška je to što detetu daju opcije i mogućnosti da biraju proizvode iz kesice".

Mnogi roditelji se žale da njihova deca neće da jedu zdravu hranu, imate li neki savet kako ih privoleti na to?

"To je komplikovana priča, ali mora da krene iz kuće, od roditelja. Problem je u tome što deca kada krenu u vrtić ili u školu, vide da druga deca jedu nezdravu hranu i onda i oni to žele da jedu. Tu mora da se promeni sistem škole, vrtiće, cela organizacija. Jedino što roditelji mogu da urade je da vaspitaju decu tako da im zdrava ishrana bude normalna, da im pričaju o tome, da im nude zdrave, ali zabavne obroke koji će biti lepši nego oni iz kesice", savetuje.

Dnevni jelovnik za decu:

Doručak

Najvažniji obrok, ne sme da se "preskače" i trebalo bi da bude do devet sati ujutru. Za doručak su dozvoljene sve namirnice osim slatkiša i gaziranih napitaka, a trebalo bi da bude kombinacija ugljenih hidrata, masti i proteina. To mogu biti hleb, proizvodi od žitarica, jaja, razni namazi (bez konzervansa), pileća/ćureća prsa... Ne preporučuje se da deca jedu viršle, paštete i ostale mesne prerađevine koje sadrže konzervanse i pojačivače ukusa.

Užina

Dva do tri sata posle doručka sledi užina - orašasti plodovi, voće.

Ručak

Predlog dr Gifing za ručak je: rižoto sa ribom ili pilećim/ćurećim mesom, integralna testenina sa barenim povrćem, mahunarke sa piletinom/ćuretinom. Crvena mesa bi trebalo davati par puta nedeljno, uz salate.

Popodnevna užina

Orašasti plodovi, voće ili suvo voće.

Večera

Večera ne bi trebalo da bude obilna. Najbolja je kombinacija lakih mesa/ribe i salate, a po potrebi se mogu dodati ugljeni hidrati (integralni pirinač, žitarice).

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama