Kako da poboljšate apetit deteta

* U vreme obroka ponudite raznovrsnu hranu: glavno jelo, hleb, drugu skrobnu hranu, buter, povrće, voće... i dozvolite detetu da odabere od ponuđenog.

* Pripremite ukusan obrok koji će, uz to, i lepo da izgleda. Pustite mašti na volju, pa pokušajte da atraktivno aranžirate hranu. Između ostalog, deca vole svetle boje (stavite na sendvič šargarepu, paradajz, peršun...).

* Detetu nije važna neka «specijalna» hrana (zato zaboravite kulinarske vratolomije), već ona koja se lako žvaće i guta. Nemojte da kuvate bez masnoće, jer ona poboljšava ukus hrane.

* Neka mališan «pomaže» prilikom pripreme obroka, a može i da ga sam sebi servira. Upozorenje: ako stavite suviše hrane na njegov tanjir, možda neće ni pokušati da jede. Imajte u vidu da dečja porcija iznosi jednu četvrtinu do jedne polovine porcije odraslih. Zato servirajte male porcije.

* Ne terajte dete da isprazni tanjir, čak i ako samo sipa. Kao i vaše, i njegove oči mogu da budu gladnije od stomaka.

* Izbegavajte pravila: «Uzmi od svega pomalo» ili: «Ako si nešto uzeo, moraš to i da pojedeš».  

* Voćni sok ograničite na 120-180 mililitara, jer smanjuje apetit za drugu hranu.

* Dajte sok uz doručak ili užinu, a ne između obroka. Tada dajte vodu da bi dete utolilo žeđ.

* Kada mališan želi da ustane od stola, pustite ga. Nemojte da ga vraćate za sto pre sledećeg redovnog obroka. Insistiranje da ostane za stolom će učiniti da manje jede.

* Ne produžavajte vreme obroka, ne primoravajte dete da ostane za stolom pošto ostatak porodice završi obed - jer će to kod njega da izazove neprijatne emocije prema jelu.

* Izbegavajte forsiranje. Pretvaranje obroka u borbu obično ne pomaže, naprotiv - stvara otpor prema jelu.

* Napravite plan obroka - sa tri glavna jela i dve užine.

* Izbegavajte da detetu dajete grickalice i slatkiše koji su bogati kalorijama, a siromašni proteinima.

* Servirajte pohovanu hranu (ribu i piletinu).

* U sendviče stavite sir i povrće.

* Pečurke spadaju u takozvane apetizere - hranu za povećanje apetita (stavljajte ih u picu, mešana jela od povrća, supe...).

* Neki nutricionisti preporučuju hranu koja će obezbediti više kalorija, recimo sa više proteina, koji potpomažu rast.

* Stvorite prijatnu atmosferu za vreme obroka. Dajte detetu vremena da se smiri pre jela.

* Ponekad apetit deteta nije «sinhronizovan» sa porodičnim obrocima. Važno je da ono sluša svoj organizam i jede kada je gladno, pa je ponekad dobro rešenje da mu se da laka užina dok se ne pripremi glavni obrok.

* Ne koristite hranu kao nagradu.

* Pustite dete da odabere koliko će da jede za vreme obroka (verujte njegovom centru za apetit).

* Pripremite male užine između obroka.

* Nikada nemojte da hranite dete ako je u stanju da samo jede (uzrast oko 12-15 meseci).

* Ograničite mleko na 500 mililitara dnevno.

* Ako su umorna, mala deca nisu raspoložena da jedu.

* Ne komentarišite kako dete malo jede za vreme obroka, ali nemojte ni preterano da ga hvalite, jer ono jede da bi sebe zadovoljilo.

* Isključite televizor za vreme obroka.

* Uživajte u jelu i pomozite detetu da uživa sa vama.

* Razmislite o upotrebi vitaminskih preparata. Oni nisu neophodni, osim ako ishrana nije dobro izbalansirana ili ne zadovoljava potrebe deteta. Najbolje je da se posavetujete sa pedijatrom o uključivanju vitaminskih saplemenata (dodataka).

Opustite se

Ako dete nema medicinskih problema i ishrana je odgovarajuća, roditelji mogu da se opuste, bez obzira na mališanov slab apetit, jer će njegov rast i razvoj biti sasvim normalni.  

Najčešće greške

Neki roditelji bude decu iz dubokog sna samo zato da bi jela. Drugi im prečesto nude užine, a dešava se i da užine budu obilnije od glavnih obroka. Pojedini roditelji se čak trude da kod deteta  izazovu osećaj krivice: «Ako nećeš da jedeš ono što sam spremila/o, znači da me ne voliš». U nekim slučajevima, roditelji primoravaju dete da sedi za stolom iako je obrok odavno završen za njega. A najčešća greška koju prave je kada drže punu kašiku hrane i na sve načine pokušavaju da je stave detetu u usta.

Izbegavajte negativne komentare

Najvažnije je naučiti dete da se što ranije samo hrani. U uzrastu posle šest meseci - neka prstima uzima komadiće hrane iz tanjirića. Sa godinu dana, neka pokuša da upotrebljava kašiku, a u drugoj polovini druge godine može kompletno da se samo hrani.

Uticaj roditelja na navike deteta je presudan. Izbegavajte da negativnim komentarima i neprijatnom mimikom pokazujete kako ne volite neku hranu. Deca će veoma brzo da usvoje vaš odnos prema hrani. Biti po svaku cenu u skladu sa nutritivnim kvalitetima i kalorijskim unosom je nemoguće, niti je neophodno. Dete će, svakako, da odabere nešto hranljivo - ako mu ponudite dobar izbor. Sve dok raste i razvija se, ono uzima dovoljno za svoje potrebe.

Redovne posete savetovalištu će pomoći da odredite da li dete normalno napreduje. Međutim, ako gubi telesnu masu, nije povećalo telesnu težinu za šest meseci, često se zagrcnjava ili povraća - pomoć pedijatra je neophodna.

Šta je normalno?

U uzrastu od godinu dana do kraja pete godine, deca normalno dobijaju dva do dva ipo kilograma godišnje, dok su u prvoj godini verovatno dobila oko sedam kilograma. Normalno je da po tri, četiri meseca nemaju povećanje telesne mase. Pošto ne rastu brzo,  njihove kalorijske potrebe su manje, pa se čini da imaju loš apetit (to se zove fiziološka anoreksija). No, koliko će dete jesti, kontroliše centar za apetit u mozgu. Dete jede onoliko koliko mu je potrebno za rast i aktivnosti.

Prim. dr sci med. Jasmnika Komnenović, pedijatar-nutricionista

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama