Raznovrsna, dobro izbalansirana ishrana, koja sadrži potrebnu količinu proteina, ugljenih hidrata, korisnih masti, vitamina i minerala - obezbeđuje pravilan rast i razvoj, dobro zdravlje i dovoljno energije. Mnogi roditelji, zabrinuti zbog probirljivosti deteta, postaju krajnje popustljivi i daju mu samo hranu koju ono voli, a između obroka - grickalice, «zahvalni» što hoće bilo šta da jede. Drugi roditelji, pak, forsiraju, insistiraju, kontrolišu, prete... No, svaka od ovih «taktika» se vraća kao bumerang.          

Pozitivan i negativan odnos prema hrani

Dečje sklonosti u ishrani se menjaju iz dana u dan. Apetit i glad su potpuno različite stvari. Glad je znak tela da mu je potrebna energija, a apetit je naučeno ponašanje, koje uključuje zadovoljstvo i druge emocije vezane za hranu. Glad se pojavljuje već na rođenju, dok se apetit razvija vremenom. Deca se uče pozitivnom i negativnom odnosu prema hrani posmatrajući okolinu. Na primer, dete koje je od ranog uzrasta «učestvovalo» u opuštenim porodičnim ručkovima, više će se radovati hrani od deteta koje nije smelo da ustane od stola pre nego što isprazni tanjir.

Ne jedu, a rastu

Pojedina deca veoma malo jedu. Razlog tome je slab apetit, ili zato što ne uživaju u hrani. Ipak, na čuđenje njihovih roditelja, lepo rastu - što je, u stvari, pokazatelj da jedu dovoljno. Ta deca bi radije tri glavna obroka zamenila sa nekoliko manjih. Insistiranje na većoj količini samo pogoršava stanje. Ako su roditelji «agresivni» kada nude hranu, dete će manje da jede, nikako više. Za njega je insistiranje da jede veoma neprijatno, kao što bi svakome bilo. Važnije je uvesti određena pravila. Na primer, ne bi trebalo   dopustiti mališanu da između obroka pije voćnog soka koliko želi, bez obzira koliko moljaka roditelje. Oni mogu da budu srećni što  dete povremeno nešto jede, ali to neće pomoći na duge staze. Čak se pokazalo da deca kojoj je dozvoljeno uzimanje isključivo one hrane koju vole i kaloričnih sokova kad god požele - jedu upola manje od dece koja imaju striktno definisane obroke i užine. Zato pustite vašu «ptičicu» da u glavnim obrocima uzme hrane onoliko koliko hoće i dodajte užine. Uostalom, mnogi mališani počnu bolje da jedu kada prestane roditeljsko nadgledanje. 

Smanjenje apetita

Posle navršenih godinu dana, normalno je da se detetov apetit smanjuje. Roditeljima se može učiniti da dete ne jede dovoljno, da nikad nije gladno, ili neće da ga drugi hrane. Ali, sve dok je aktivno i normalno napreduje, pad njegovog apetita je prirodan.

Mnogi roditelji forsiraju decu da jedu zato što strahuju da će slabiji apetit da dovede do njihove neuhranjenosti i lošeg zdravlja. Međutim, to je pogrešno, jer insistiranje na jelu dovodi do smanjenja apetita. Roditelji misle da dete ne jede dovoljno ukoliko jede manje od svojih vršnjaka i sitnije je od njih. Ali, u većini slučajeva je to normalno (izuzev ako dete ne jede premalo ili je jako sitno), sve dok napreduje u težini i visini, što može da se proveri merenjem i upoređivanjem sa tablicama rasta. Poneko odstupanje od krivulje rasta je normalno - ako je postepeno, tokom nekoliko meseci.

Što se tiče gubitka apetita, za to može da postoji mnogo razloga. Većina njih je normalna, odnosno nije zabrinjavajuća. Naročito su mala deca sklona oscilacijama apetita. Osim toga, deca razvijaju snažne sklonosti prema određenim vrstama hrane, a mogu lako da ustuknu pred novom hranom, ili onom koju ne vole.

Uzroci smanjenog apetita

- Smanjene potrebe za nutrijentima: između perioda ubrzanog rasta, deci nije potrebno toliko hrane kao kada intenzivno rastu.

- Odabir hrane: ako je suviše jednolična, ili nije prilagođena stepenu razvoja. Možda je detetu dosta podoja ili bočice, ili ima problema sa prelaskom na čvrstu hranu.

- Loše iskombinovani obroci i užine.

- Eventualna agresivnost roditelja kada je u pitanju hranjenje.

- Loše navike u ishrani: ukoliko dete jede mnogo grickalica i slatkiša pre glavnog obroka.

- Neredovni obroci takođe smanjuju apetit.

- Ometanje: kada mališani napune dvanaest meseci, više su zainteresovani za istraživanje prostorije u kojoj borave nego za  jelo. Svaka promena uobičajenih okolnosti takođe ometa hranjenje.

- Oralni problemi: na primer, nicanje zuba.

- Neki medicinski faktori: nedovoljno razvijeno gutanje i žvakanje uslovljavaju loš apetit.

- Kada se deca ne osećaju dobro, obično izgube apetit - posebno kada je u pitanju jaka ili nova hrana. To može da se dogodi tokom svakog oboljenja.

- Infekcija grla: uzrokuje bol prilikom gutanja hrane.