Vrtiću je došao kraj.

Izbrojasmo sitno, odgledasmo priredbe, sve kako pravila nalažu.

Vreme je da se premeštamo u đačke klupe, da ponovo učimo slova, brojke, tablice razne, da ponovo otkrivamo svet oko nas.

Nove roditelje, učitelje i nastavnike.


Pročitajte i... Jeste li spremni za prvi razred? 10 pravila koja će olakšati polazak u školu


Kapiram, biće nam teško.

Kad kažem NAMA, ne mislim na sinka i njegovu ekipu! Oni će se ionako svakoga dana sretati, makar po hodnicima škole.

Mislim na ovu roditeljsku družinu, sa kojom sam se baš nekako saživela, jer smo postavili opako visoke standarde, pa mi u srcu pusta tuga, što ne možemo baš svi zajedno da ušetamo i u učionicu i zbornicu.

Nije mala stvar kad u ekipi imaš super mame, tate heroje, šmekere, kraljice i ostalu mnogobrojnu rodbinu, pa znaš da bez problema rešavaš sve muke od suda do zubara, da uvek ulaziš na tekme i osećaš se sigurno na istim…

Da imaš pomoć kad sređuješ stan, znaš gde uvek imaš savršen poklon za rođendan, znaš sa kime ideš da se boriš za svoja roditeljska i ljudska prava, kod koga registruješ auto, piješ piće u parku, trčiš na trim stazi, jednostavno živiš i srećan postojiš.

A još ti nekako milije što takvu ekipu predvode divne dame koje su našoj deci u isto vreme bile i roditelj i drug i bog i batina (batina je metafora, samo da se razumemo) i tetka i psihijatar i vođa puta i animator i akumulator i sve što se jednim imenom zove VASPITAČICA.


Pročitajte i... Zbog čega je važan iskren odnos između roditelja i vaspitača

U zemlji Srbiji. U državnom vrtiću.

Gde mogu da fale (i uvek fale) i kreveti za spavanje i vlažne maramice i plastične čaše, tepisi, zavese, igračke i bojice i neka smo sve kupovali i donosili, ali ćemo iz našeg malog geta da ponesemo ljubav i drugarstvo, a to moji tatatatirci, ne može nigde da se kupi!