Ova saradnja prevashodno predstavlja pomoć detetu, kao i mogućnost da se na vreme reaguje kada dođe do eventualnog problema. Takođe obuhvata i unapređenje odnosa roditelja i vaspitača, jer ne mora uvek da dođe do problema da bi počeli da sarađuju. U slučaju da dete ima određene sklonosti, važno je da vaspitač roditeljima ukaže na njih: na primer, ako je u pitanju talenat za likovnu umetnost - da ih uputi na neku od kreativnih radionica, a ukoliko se mališan ističe kada je reč o fiskulturi - da im preporuči neku školicu sporta, i slično. Naša sagovornica vaspitačica Ljubica Pantelić iz Novog Sada, koja dugi niz godina radi u Predškolskoj ustanovi „Radosno detinjstvo“, u vrtiću „Mrvica“, objasnila nam je zašto je važno da roditelji i vaspitači sarađuju i kako da to učine.

Ko sve od osoblja u vrtiću može da unapredi tu saradnju?

- U jednoj grupi dece, bez obzira na uzrast, rade dva vaspitača. Prvenstveno je važno da oni sarađuju. Takođe, može da pomogne glavni vaspitač, koji koordinira između roditelja i dece, kao i stručni saradnici, pedagog i psiholog, jer oni dolaze da posmatraju celu grupu. Ako su u pitanju jezički problemi (na primer, loš izgovor reči), onda je tu logoped.

Šta je potrebno za dobru saradnju vaspitača i roditelja?

- Saradnja je kao dobar brak. Mora da postoji poverenje i uzajamno poštovanje. Jer, kako vaspitač želi da njega poštuju, tako i on mora da ukaže poštovanje roditeljima. U privatnost porodica ne treba ulaziti duboko, jer to može da se negativno odrazi na decu. Stoga je veoma važno da vaspitač ima profesionalni odnos prema svom poslu, kao i prema roditeljima. Stvaranje povoljne klime u vrtiću
Da bi se stvorila dobra atmosfera u vrtiću - da se i deca, i roditelji, i vaspitači osećaju prijatno, pomažu roditeljski sastanci u obliku radionica („radioničarski“). Pored toga, priredbe za bake i deke su odličan način da se spoje niti između porodice i vrtića. Takođe i osmomartovske priredbe, koje su namenjene i mamama i tatama. Međutim, dešava se da se roditelji ne pojave na njima (na sreću, nije u pitanju veliki procenat), što je za decu veoma loše.
On ne sme da se meša u privatni život porodice, već da razvija odnos koji će uvek da bude na izvesnoj distanci. Naravno, to ne znači da u temelju odnosa ne treba da bude iskrenost i poverenje. Eventualne probleme koje imamo sa detetom, ne smemo dalje da širimo. Oni strogo moraju da ostanu između vaspitača i roditelja, što obostrano cene i jedni i drugi. Veoma je značajno da roditelji svoje mišljenje o vaspitaču ne iznose pred decom, što - naravno, važi i obrnuto.

Na koji način se razvija saradnja?

- Saradnja počinje odmah po prijemu grupe. Vaspitač je dužan da organizuje roditeljski sastanak, koji predstavlja prvi kontakt između njega i roditelja. Tom prilikom se roditelji upoznaju sa režimom dana vrtića, načinom rada i svim onim što vrtić deci pruža. Vaspitač roditeljima daje uputstva kako da se ponašaju prema deci, da bi se ona uklopila u kolektiv. Drugi način za razvoj saradnje su individualni razgovori, kao i svakodnevni razgovori tokom prijema, u kojima vaspitač treba da bude potpuno otvoren prema roditelju i kaže šta je sve uočio kod deteta.